Beki Bekić: Nudili mi da pevam za džak naočara

"Čovek mi se javio, kukajući da nema para. Rekao mi je da mora da pravi svadbu sinu, a više od svega bi voleo da baš ja pevam na njoj. Kada sam mu rekao koliki honorar tražim, počeo je da kuka još više. Predložio sam mu da mu dam brojeve telefona mojih kolega, pa da pokuša da se nagodi sa nekim od njih. Ali, nije hteo ni da čuje za bilo koga drugog. Onda sam ga pitao: Dobro, šta ti meni nudiš? Kao iz topa je odgovorio: "Naočare!" Ostao sam u čudu i počeo da se smejem kao blesav. Tako nešto još nisam čuo da se ikome desilo" - priča Beki.

Da li ste njegov predlog bar uzeli u razmatranje?
 
"Pitao sam kakve su to naočare. Rekao mi je da ih ima pun džak firmiranih naočara za sunce, da su originali i da mnogo vrede. Kao, sve je to daleko više od honorara koji sam tražio. Predložio mi je da ih lepo prodajem kolegama i tako još dodatno zaradim".

Zašto niste pristali? Mnogi pevači se hvale da im naočare vrede po nekoliko stotina evra?
 
"Hvala lepo, ali nisam stigao dotle da prodajem naočare. Da ne grešim dušu, ali većina kolega laže. I ako imaju neku skupu stvar, ko zna kako su do nje došli. Sve te navodno skupe i firmirane stvari većina nabavlja preko šanera i plaća ih po simboličnim cenama. I da ležim na parama, ne bih dao za firmirane naočare ni pet para, a kamoli 500 evra. Muka mi je od foliranja onih ljudi koji imaju neke žestoke falinke u glavama, a takvih je na estradi poprilično".
 
Pevači često pevaju šanerima jer oni spadaju u malobrojne koji mogu da plate?
 
"Ni šaneri više nisu ono što su bili! Nema para, nemaju kome da prodaju robu. Meni je jedan predlagao da pevam na njegovom slavlju za nekoliko odela marke "Hugo Bos". Nisam pristao. Jedva smo se nekako dogovorili, a onda mi je odelo poklonio jer je bio prezadovoljan. Eto, iako ne volim firmirana odela, dobih i ja jedno, na poklon".
 
Ispod koje cene nećete da pevate?
 
"To je relativna stvar, zaricanja su besmislena. Samo kompleksaši tvrde da neće da pevaju ispod neke cene. Ja zbog malih para neću da izgubim veliki novac. Pevam ako treba i za siću i za džabe. Šta je danas uopšte sića ako ljudi rade ceo mesec za 200 evra? Ako odem da pevam za džabe, tamo će me mnogi videti, pa neko od njih može kasnije da me angažuje. Moje kolege zaboravljaju da mi nemamo neograničeni rok trajanja... Kome je 200 evra malo, neka sedi kod kuće i neka se pravi važan".