Vrućina utiče i na raspoloženje: Zašto nam tokom vrelih dana brže ponestaje strpljenja

Kada danima traje velika vrućina, posledice ne osećamo samo kroz žeđ i fizički umor. Mnogi primećuju da su nervozniji, da im je teže da se koncentrišu ili da ih sitnice koje bi inače zanemarili mnogo lakše izbace iz takta.

Za to postoji više mogućih razloga. Organizmu je pri visokim temperaturama teže da održava normalnu telesnu temperaturu, a dodatno opterećenje mogu da predstavljaju znojenje, gubitak tečnosti i lošiji san. Razdražljivost, slabost, žeđ, glavobolja i vrtoglavica mogu se javiti i kod toplotne iscrpljenosti.

Kada vrućina „krade“ koncentraciju

Posao koji inače završavamo bez mnogo razmišljanja tokom vrelog dana ponekad zahteva više truda. Teže zadržavamo pažnju, brže se umaramo i potrebno nam je više vremena za obaveze koje traže koncentraciju.

Istraživanja ukazuju na povezanost između izlaganja veoma visokim temperaturama i slabijih rezultata na pojedinim testovima kognitivnih sposobnosti, mada efekat zavisi od uslova, intenziteta vrućine i osobe.

Zato nije neobično ako tokom vrelog popodneva imate osećaj da vam misli lutaju ili da vam je potrebno više pauza nego inače.

Vrele noći mogu biti još napornije

Problem se često ne završava kada sunce zađe. Ako se stan tokom dana zagreje i tokom noći ne uspe dovoljno da se rashladi, uspavljivanje može biti teže, a odmor manje prijatan.

Posle loše prospavane noći sledeći dan počinjemo već umorni. Tada je teže održati koncentraciju, a prag tolerancije na gužvu, buku, obaveze i svakodnevne sitnice može biti niži.

Svetska zdravstvena organizacija zato tokom toplotnih talasa posebno savetuje rashlađivanje prostora, naročito tokom noći.

Ne čekajte da osetite jaku žeđ

Tokom visokih temperatura telo znojenjem gubi više tečnosti, pa je važno da vodu unosimo redovno tokom dana.

Čekanje da se pojavi jaka žeđ nije najbolji način da se proceni kada nam je voda potrebna. WHO Europe tokom toplotnih talasa savetuje da se voda pije i pre nego što osetimo žeđ.

Glavobolja, vrtoglavica, izražena slabost, mučnina, jaka žeđ i obilno znojenje ne treba ignorisati, posebno nakon dužeg boravka na vrućini.

Najzahtevnije obaveze pomerite kada možete

Ako imate mogućnost izbora, trening, dužu šetnju i fizički zahtevnije poslove bolje je planirati za jutro ili kasnije popodne, kada su temperature niže.

Tokom najtoplijeg dela dana korisno je skloniti se sa direktnog sunca, napraviti pauzu i pronaći hladniji prostor. WHO takođe savetuje izbegavanje podnevnog sunca i održavanje tela rashlađenim i hidriranim tokom velikih vrućina.

Zato, ako vam se tokom vrelih dana čini da sve ide sporije, da vam koncentracija brže popušta ili da vas sitnice lakše iznerviraju, možda vam jednostavno treba više odmora, vode i vremena provedenog u hladnijem prostoru.

Vrućina ne utiče na sve ljude isto, ali kada se spoje visoke temperature, nekoliko loših noći i umor, sasvim običan dan može da postane mnogo zahtevniji.