Jesen kao vreme za rasterećenje: 5 stvari koje vredi ostaviti iza sebe

Kraj leta za mnoge znači povratak ustaljenoj rutini. Dani postaju kraći, odmori se završavaju, obaveze se vraćaju, a tempo koji nam je tokom leta možda bio drugačiji ponovo se menja.

Upravo zato početak jeseni može da bude dobar trenutak za jedno sasvim jednostavno pitanje: šta mi više nije potrebno?

Ne mora da bude reč o velikim životnim promenama. Često su upravo male stvar, obaveze koje stalno prihvatamo, planovi koje vučemo mesecima ili potreba da sve držimo pod kontrolom, ono što stvara osećaj da nam je svakodnevica prenatrpana.

Promena godišnjeg doba zaista može da utiče na naš ritam

Jesen često povezujemo sa manjkom energije i željom da više vremena provodimo kod kuće, ali nije dobro svaku promenu raspoloženja objašnjavati godišnjim dobom.

Ipak, količina dnevne svetlosti ima ulogu u regulisanju našeg unutrašnjeg ritma. Američki Nacionalni institut za mentalno zdravlje navodi da kraći dani kod nekih ljudi mogu biti povezani sa promenama sna, energije i raspoloženja. Sezonski afektivni poremećaj, međutim, nije isto što i nekoliko dana umora ili prolazna „jesenja melanholija“, već oblik depresije sa sezonskim obrascem.

NHS takođe navodi da tačan uzrok sezonskog afektivnog poremećaja nije u potpunosti poznat, iako se povezuje sa manjom količinom dnevne svetlosti i promenama cirkadijalnog ritma.

Zato dolazak jeseni ne treba koristiti kao objašnjenje za svako loše raspoloženje. Može, međutim, biti sasvim dobar povod da pogledamo kako živimo i šta možemo da pojednostavimo.

1. Obaveze koje prihvatamo samo iz navike

Neke stvari radimo toliko dugo da više i ne razmišljamo da li ih zaista moramo raditi.

Prihvatimo još jedan zadatak, sastanak, uslugu ili porodičnu obavezu jer smo navikli da kažemo „može“. Tek kada pogledamo raspored, shvatimo da gotovo nijedan deo dana nije ostao za nas.

Jesenji reset može da počne vrlo jednostavno: pregledajte šta vas očekuje tokom nedelje i zapitajte se šta je zaista potrebno, a šta radite samo zato što ste to oduvek radili.

Ne mora sve što je postalo rutina zauvek ostati rutina.

2. Planove koje mesecima odlažemo

Postoje i one sitne obaveze koje gotovo neprimetno zauzimaju prostor u glavi.

Zakazati pregled. Srediti dokumenta. Otkazati pretplatu koju ne koristimo. Odneti garderobu koju više ne nosimo. Završiti razgovor koji dugo odlažemo.

Ako nešto može da se završi za kratko vreme, možda je lakše rešiti ga nego još nekoliko meseci razmišljati o njemu.

A ako neki plan stalno odlažete zato što ga zapravo više ne želite – možda je vreme da ga jednostavno precrtate.

3. Očekivanje da u svako doba godine imamo istu energiju

Nismo svakog dana jednako produktivni, raspoloženi i motivisani.

Posle leta, odmora, putovanja i dužih dana može biti potrebno vreme da se ponovo pronađe ritam koji odgovara poslovnim i porodičnim obavezama.

Umesto da septembar pretvorimo u još jedan januar, sa deset novih odluka i potpuno novim životom od ponedeljka, korisnije je izabrati jednu ili dve stvari koje želimo da uredimo.

Promena ne mora da bude dramatična da bi bila korisna.

4. Stvari koje čuvamo „za svaki slučaj“

Rasterećenje nije samo emotivno.

Ormar pun odeće koju ne nosimo, fioka puna papira koje nikada ne pregledamo ili telefon zatrpan fotografijama, aplikacijama i obaveštenjima mogu da budu dobar početak.

Ne morate za vikend pretvoriti stan u minimalistički katalog. Izaberite jednu fioku, jednu policu ili jedan folder na telefonu.

Kada je zadatak mali, mnogo je veća šansa da ćemo ga zaista završiti.

5. Potrebu da sve rešimo odmah

Možda je upravo ovo najteže ostaviti iza sebe.

Ne mora svaki problem danas dobiti konačno rešenje. Ne mora svaki odnos odmah biti definisan, svaki poslovni plan završen i svaka odluka donesena.

Ponekad rasterećenje znači da jasno razdvojimo ono na šta možemo da utičemo od onoga što trenutno nije u našim rukama.

To nije odustajanje. To je prestanak trošenja energije na pitanje na koje ovog trenutka nemamo odgovor.

Kada jesenji pad raspoloženja nije samo prolazna faza

Povremeni umor, nekoliko lošijih dana ili želja da više vremena provedemo kod kuće nisu isto što i depresija.

Ako se, međutim, iz godine u godinu u približno isto vreme pojavljuju izražena tuga, gubitak interesovanja za uobičajene aktivnosti, velike promene sna ili apetita, povlačenje iz društva ili teškoće u svakodnevnom funkcionisanju, takve simptome ne treba jednostavno pripisati jeseni. NIMH savetuje razgovor sa zdravstvenim stručnjakom kada promene raspoloženja značajno utiču na svakodnevni život.

Ne morate menjati ceo život da biste napravili više prostora

Priroda u jesen menja izgled, ali nama nije potreban veliki simbolični „preobražaj“ da bismo osetili da nešto ide nabolje.

Možda je dovoljno otkazati jednu nepotrebnu obavezu. Završiti ono što mesecima stoji na listi. Raščistiti jednu policu. Ili jednostavno prihvatiti da ne moramo sve stići.

Ponekad puštanje nije velika životna lekcija.

Ponekad je samo odluka da u novu sezonu ne ponesemo baš sve iz prethodne.