Sve više mladih gubi smisao života: Kako prepoznati poziv u pomoć na vreme?

Više od 700.000 ljudi godišnje u svetu sebi oduzme život, a među njima je sve veći broj adolescenata koji pokušavaju samoubistvo.

Doktorka Mary Vukša, specijalista psihijatrije, u emisiji "Uranak" na K1 televiziji otkriva kako da reagujemo pre nego što bude kasno.

Kada čujemo da neko kaže da njegov život više nema smisla, često ne znamo kako da postupimo.

Koliko je tanka granica između odluke i odustajanja i umemo li da prepoznamo pravi poziv u pomoć?

Zašto mladi danas "pucaju"?

Dr Mary Vukša objašnjava da svako životno doba nosi svoje pritiske, ali da su mladi danas u posebno teškoj poziciji.

"Svako životno doba ima svoju težinu. Danas mladi ljudi prolaze kroz krizu identiteta, gubitak smisla i stalno upoređivanje sa drugima. Na taj način često ne vide sopstvenu vrednost, što stvara snažan pritisak i emocionalni bol koji postaje neizdrživ. Tada oni zapravo apeluju – da bi bili viđeni, saslušani i da bi izašli iz te emocionalne boli“, navodi dr Vukša.  

Ona dodaje da društvene mreže igraju ključnu ulogu u stvaranju nerealne slike o svetu:

"Ranije nismo u svakom trenutku imali uvid u to ko šta radi i kako živi. Danas je sve dostupno, ali veliki deo toga predstavlja nerealnu sliku. U trenutku kada pomisle da nisu ostvarili ono što su zamislili, dolazi do sloma.“

"Budi jak" - najopasniji savet

U našoj kulturi često se podrazumeva da treba sve izdržati u tišini. Doktorka Vukša naglašava da je to jedan od glavnih uzroka zašto se pomoć ne traži na vreme.

"U našoj kulturi i dalje dominira stav – izdrži, budi jak, ne traži pomoć. To što se ne osećamo dobro nije slabost, već deo života za koji možemo pronaći rešenje. Ne treba sve da izdržimo", ističe doktorka i dodaje: "Kada vas neko sasluša bez osuđivanja, to može biti lekovitije nego sam odlazak kod psihijatra. I to jeste jedan vid lečenja."

Kako prepoznati trenutak za akciju?

Doktorka Vukša upozorava da se ne smeju zanemariti ni "funkcionalne depresije", kao ni momenti kada osoba direktno iskaže patnju.

"Kada prvi put izgovorite rečenicu: ‘Šta me sve snašlo, nije mi do života’, ne smemo dozvoliti da to ode dalje. Okolnosti koje nekome sa strane možda ne deluju loše, za osobu koja ima takve misli jesu teške. To ne smemo zanemariti", kaže dr Vukša.  

Ukoliko se nađete u situaciji da nekom pomognete, doktorka savetuje: 

"Mirnoća, strpljenje i razumevanje, uz smanjenje napetosti i primenu osnovnih veština komunikacije, presudni su u kontaktu sa osobom koja se nalazi u krizi.“ Takođe, ističe da su policijski službenici danas obučeni za krizne kontakte, te da u slučaju neposredne opasnosti ne treba oklevati sa pozivanjem stručne pomoći" - kazala je doktorka. 

Napomena: Tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja stručni medicinski savet. Ukoliko se vi ili neko koga poznajete nalazite u krizi, obratite se nadležnim zdravstvenim institucijama ili centrima za mentalno zdravlje.