Vrućina i vežbanje po vrućini: Kardiolog upozorava da trening između 11 i 16 časova može biti opasan

Visoke temperature i povećana vlažnost vazduha dodatno opterećuju srce tokom fizičke aktivnosti. Kardiolog upozorava koje sate treba izbegavati za trening i koje simptome nikako ne smete zanemariti.

Kada srce radi pod najvećim opterećenjem

Mnogi smatraju da je znojenje znak dobrog treninga, ali tokom velikih vrućina organizam vodi mnogo složeniju borbu.

Specijalista kardiologije dr Marko Banović objašnjava da telo tokom vežbanja po visokim temperaturama preusmerava veliki deo krvi ka koži kako bi se rashladilo.

Zbog toga mišići dobijaju manje kiseonika, pa srce mora da pumpa znatno brže kako bi istovremeno hladilo telo i snabdevalo mišiće.

To može dovesti do:

• ubrzanog rada srca,
• ranijeg zamora,
• poremećaja srčanog ritma,
• većeg rizika od komplikacija kod osetljivih osoba.

Visoka vlažnost dodatno povećava rizik

Nije problem samo temperatura vazduha. Kada je istovremeno prisutna i velika vlažnost, telo se mnogo teže hladi isparavanjem znoja.

Prema rečima doc. dr Banovića, posebno treba obratiti pažnju na indeks toplotnog stresa.

Kada percipirana temperatura pređe 32°C, aktivnosti na otvorenom trebalo bi svesti na minimum, a boravak premestiti u rashlađene prostorije kad god je to moguće.

"Po vrućem vremenu srce mora da radi znatno intenzivnije kako bi istovremeno hladilo organizam i snabdevalo mišiće kiseonikom. Upravo zbog toga raste rizik od prevremenog umora, poremećaja srčanog ritma i drugih ozbiljnih zdravstvenih problema, naročito kod osoba koje već imaju hronične bolesti", upozorava specijalista kardiologije doc. dr Marko Banović sa klinike za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Ipak, stručnjak upozorava da ni klima-uređaj ne treba da duva direktno u telo niti da prostor bude previše rashlađen.

Najopasniji period za trening tokom leta

Jedna od najvažnijih preporuka odnosi se na izbor termina za fizičku aktivnost.

Kardiolog savetuje da se vežbanje po vrućini potpuno izbegava između 11 i 16 časova, kada je sunčevo zračenje najintenzivnije.

Najbezbedniji termini su: rano ujutru, najbolje pre 9 časova ili predveče, kada temperature počnu da opadaju.

Ako vežbate napolju, birajte osenčene staze ili parkove i izbegavajte dug boravak na direktnom suncu.

Četiri pravila koja mogu sprečiti ozbiljne zdravstvene probleme

Bezbedan letnji trening ne podrazumeva samo promenu termina.

Dovoljno tečnosti i elektrolita

Preporuka je unos najmanje 2,5 litra vode dnevno, uz početak hidratacije oko 20 minuta pre treninga. Tokom aktivnosti vodu treba piti u manjim gutljajima na svakih desetak minuta.

Kod intenzivnog znojenja važno je nadoknaditi i elektrolite poput natrijuma, kalijuma i magnezijuma, jer njihov nedostatak može doprineti poremećajima srčanog ritma.

Postepeno privikavanje organizma

Telu je potrebno između 7 i 14 dana da se prilagodi visokim temperaturama. Zato bi intenzitet treninga u tom periodu trebalo postepeno povećavati.

Odgovarajuća odeća

Lagana, prozračna sportska garderoba od materijala koji odvode vlagu pomaže organizmu da se lakše hladi. Takođe se preporučuje unos hladne vode pre početka aktivnosti.

Simptomi koje nikako ne smete ignorisati

Tokom vežbanja organizam često šalje jasne signale upozorenja.

Ako se pojavi bilo koji od sledećih simptoma, trening treba odmah prekinuti:

• vrtoglavica,
• mučnina,
• izrazit umor,
• zamućen vid,
• stezanje ili bol u grudima,
• hladan znoj.

Nakon prekida aktivnosti potrebno je preći u hladniji prostor, rashladiti organizam i po potrebi potražiti medicinsku pomoć.

Poseban oprez za osobe sa hroničnim bolestima

• Osobe koje imaju:
• srčanu insuficijenciju,
• visok krvni pritisak,
• dijabetes,

ili druge kardiovaskularne bolesti, trebalo bi da se pre intenzivnijeg letnjeg treninga posavetuju sa svojim lekarom.

Individualna procena zdravstvenog stanja može pomoći da se izbegnu ozbiljne komplikacije izazvane visokim temperaturama.

Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za pregled, dijagnozu ili savet lekara. Pre početka ili promene režima fizičke aktivnosti, naročito ako imate hronične bolesti ili tegobe sa srcem, obratite se svom izabranom lekaru ili specijalisti.

Stručni ugao: Informacije u tekstu zasnovane su na izjavama specijaliste kardiologije doc. dr Marka Banovića, uz opšte prihvaćene preporuke o bezbednom vežbanju tokom visokih temperatura.

Zaključak

Vežbanje tokom leta ne mora da bude opasno, ali zahteva više opreza nego u drugim godišnjim dobima. Izbegavanje treninga u najtoplijem delu dana, redovna hidratacija i pažljivo osluškivanje signala koje telo šalje mogu biti ključni za očuvanje zdravlja srca.

Poseban oprez savetuje se osobama koje već imaju hronične zdravstvene probleme.