Kada temperatura raste, srce radi napornije: Pet grešaka koje treba izbegavati

Visoke temperature ne znače da će zdrava osoba automatski doživeti srčani udar, ali mogu ozbiljno da opterete kardiovaskularni sistem, posebno kod ljudi koji već imaju bolesti srca, visok krvni pritisak, dijabetes ili probleme sa bubrezima.

Kada je napolju veoma toplo, telo pokušava da se rashladi širenjem krvnih sudova i znojenjem. Srce tada mora brže da pumpa krv prema koži, dok se istovremeno gube voda i važni minerali. Posledice mogu biti pad krvnog pritiska, ubrzan puls, malaksalost, vrtoglavica, poremećaj srčanog ritma i pogoršanje postojećih oboljenja.

Američko udruženje za srce upozorilo je u julu 2026. godine da ekstremna vrućina povećava opterećenje srca i rizik od ozbiljnih komplikacija, čak i kod osoba koje se do tada nisu suočavale sa srčanim tegobama.

Specijalista kardiologije doc. dr Emrah Erdal, čiju stručnu biografiju objavljuje zdravstvena grupa Acıbadem, ukazuje na pet čestih grešaka koje tokom letnjih vrućina mogu dodatno da opterete srce. (Acıbadem)

1. Nedovoljan ili nepravilno raspoređen unos tečnosti

Tokom znojenja organizam ne gubi samo vodu već i elektrolite, među kojima su natrijum i kalijum. Ako se ovaj gubitak ne nadoknadi, može doći do pada krvnog pritiska, slabosti, grčeva, vrtoglavice i ubrzanog rada srca.

Greška je čekati da se pojavi jaka žeđ, posebno kod starijih osoba, kod kojih osećaj žeđi može biti oslabljen. Tečnost je bolje unositi postepeno tokom celog dana, u manjim količinama.

Austrijski zdravstveni portal navodi da je zdravim odraslim osobama tokom toplih dana okvirno potrebno između 1,5 i tri litra tečnosti, u zavisnosti od temperature, aktivnosti i količine znojenja. Najbolji izbor su voda, mineralna voda, nezaslađeni čajevi i razblaženi sokovi. (Gesundheit.gv.at)

Univerzalna preporuka da svi moraju da popiju tačno 2,5 ili tri litra nije odgovarajuća. Osobe sa srčanom insuficijencijom, bolestima bubrega ili propisanim ograničenjem tečnosti ne bi trebalo samostalno da povećavaju unos vode, već da se posavetuju sa lekarom.

Alkohol treba izbegavati, dok sa kafom, energetskim i veoma zaslađenim pićima ne treba preterivati. Ona ne bi trebalo da budu glavna zamena za vodu.

2. Nošenje teške, uske i tamne odeće

Tamna, debela ili pripijena odeća otežava oslobađanje toplote i može doprineti dodatnom zagrevanju tela. Organizam tada ulaže više napora da održi normalnu temperaturu, a to predstavlja dodatno opterećenje za srce i krvne sudove.

Tokom vrelih dana bolji izbor su široki, lagani i prozračni komadi odeće svetlijih boja. Pamuk, lan i drugi materijali koji omogućavaju strujanje vazduha pomažu znoju da isparava i telu da se efikasnije hladi.

Austrijski zdravstveni stručnjaci preporučuju laganu odeću koja propušta vazduh, pokriva kožu i štiti je od direktnog sunca. Ne treba zaboraviti ni šešir, naočare za sunce i zaštitnu kremu. (Gesundheit.gv.at)

3. Intenzivno vežbanje u najtoplijem delu dana

Trčanje, brza vožnja bicikla, fudbal, odbojka na pesku i intenzivno plivanje mogu dodatno podići telesnu temperaturu i ubrzati gubitak tečnosti.

Rizik je najveći tokom najtoplijih sati, približno između 11 i 16 časova. Tada nije problem samo direktno sunce već i zagrejan vazduh, asfalt, pesak i visoka vlažnost, koja otežava isparavanje znoja.

Osobe koje imaju bolesti srca, visok krvni pritisak ili ranije probleme sa cirkulacijom trebalo bi da budu posebno oprezne. Fizičku aktivnost je bolje pomeriti na rano jutro ili kasnije večernje sate, kada su temperatura i intenzitet sunčevog zračenja niži.

Američko udruženje za srce savetuje izbegavanje napora tokom najtoplijeg dela dana, uz redovne pauze u hladu i unos vode pre, tokom i nakon aktivnosti.

To ne znači da je svako kupanje u moru opasno. Problem predstavljaju intenzivno plivanje, dugo izlaganje suncu, dehidracija i ignorisanje simptoma kao što su vrtoglavica, lupanje srca, slabost ili nedostatak vazduha.

4. Samoinicijativno menjanje terapije

Visoke temperature mogu uticati na krvni pritisak, ravnotežu tečnosti i način na koji organizam reaguje na određene lekove. Poseban oprez potreban je kod osoba koje koriste diuretike, lekove za snižavanje pritiska, beta blokatore ili kombinacije više lekova za srce.

Diuretici mogu povećati gubitak tečnosti i elektrolita, dok pojedini lekovi za pritisak mogu doprineti vrtoglavici, nesvestici ili izraženijem padu krvnog pritiska tokom vrućina.

CDC navodi da diuretici, određeni lekovi za pritisak i njihove kombinacije mogu povećati osetljivost na vrućinu, dehidraciju i poremećaje elektrolita. (CDC)

To, međutim, nije razlog da pacijent sam smanji dozu ili prestane da uzima terapiju. Naglo prekidanje lekova može biti znatno opasnije od nastavka propisane terapije.

Ako se tokom vrućina pojave izražena slabost, nesvestica, neuobičajeno nizak pritisak, smanjeno mokrenje ili jaka žeđ, potrebno je kontaktirati lekara. Terapija se menja isključivo nakon stručne procene.

5. Teški, masni i preslani obroci

Veliki obroci, pržena hrana, masno meso, peciva i veoma slane namirnice mogu dodatno opteretiti varenje i pojačati osećaj težine tokom vrelih dana.

Nakon obilnog obroka veća količina krvi usmerava se prema organima za varenje, dok telo istovremeno pokušava da se rashladi. Kod osetljivih osoba to može doprineti malaksalosti, padu pritiska ili nelagodnosti.

Bolji izbor su manji i češći obroci, sveže povrće i voće, salate, lagane supe, riba, nemasni mlečni proizvodi i jela pripremljena kuvanjem ili pečenjem umesto prženjem.

Austrijski zdravstveni portal tokom vrućina preporučuje lako svarljivu i manje masnu hranu, uz više voća, povrća i salata koje sadrže i određenu količinu vode.

Sa unosom soli ne treba eksperimentisati. Osobe sa povišenim krvnim pritiskom, srčanom ili bubrežnom bolešću treba da se pridržavaju preporuka koje su dobile od svog lekara.

Ko je posebno ugrožen tokom vrućina?

Dodatni oprez potreban je osobama starijim od 75 godina, maloj deci, trudnicama, ljudima koji rade napolju i pacijentima sa:

• bolestima srca i krvnih sudova;
• visokim ili niskim krvnim pritiskom;
• srčanom insuficijencijom;
• bolestima bubrega;
• dijabetesom;
• hroničnim bolestima pluća;
• terapijom koja utiče na znojenje, pritisak ili ravnotežu tečnosti.

Posebnu pažnju treba obratiti na starije osobe koje žive same, jer mogu kasno primetiti žeđ, dehidraciju ili pogoršanje zdravstvenog stanja.

Simptomi srčanog udara koje ne treba ignorisati

Iznenadan pritisak, stezanje ili bol iza grudne kosti mogu ukazivati na srčani udar. Bol se može širiti prema rukama, ramenima, vratu, vilici, leđima ili gornjem delu stomaka.

Alarmantni simptomi su i:

• otežano disanje;
• hladan znoj;
• mučnina ili povraćanje;
• iznenadna vrtoglavica;
• izrazita slabost;
• bledilo;
• snažan osećaj straha ili nelagode.

Kod žena, starijih osoba i ljudi sa dijabetesom simptomi mogu biti manje tipični i ispoljiti se kao neobičan umor, nedostatak vazduha, mučnina, bol između lopatica ili iznenadan pad snage.

Kod sumnje na srčani udar ne treba čekati da tegobe prođu. U Austriji se odmah poziva broj hitne pomoći 144, dok je evropski broj za hitne slučajeve 112. Austrijski zdravstveni portal naglašava da je brzo reagovanje presudno za očuvanje srčanog mišića i preživljavanje. (Gesundheit.gv.at)

Pomoć tokom vrućina u Austriji

Građanima Austrije je tokom leta dostupan besplatan Hitzetelefon na broju 0800 880 800, namenjen savetima o zaštiti od vrućine, pravilnom unosu tečnosti i pomoći starijim ili hronično bolesnim osobama.

Za medicinske savete dostupan je broj 1450, dok se kod gubitka svesti, otežanog disanja, toplotnog udara ili ozbiljnih problema sa cirkulacijom poziva hitna pomoć na broj 144.

Vrućina sama po sebi nije jedini uzrok srčanog udara, ali kombinacija dehidracije, intenzivnog napora, pogrešne odeće, obilnih obroka i neodgovarajućeg postupanja sa terapijom može dodatno da optereti srce.

Najvažnije je unositi tečnost postepeno, izbegavati najtopliji deo dana, nositi laganu odeću i nikada samoinicijativno ne menjati lekove. Osobe sa srčanim i bubrežnim bolestima treba da imaju individualan plan za unos tečnosti i ponašanje tokom toplotnih talasa.