Od svetložute do gotovo narandžaste, boja žumanca može znatno da se razlikuje od jajeta do jajeta.
Mnogi upravo tamnije žumance povezuju sa domaćim jajima, boljom ishranom kokošaka i većom nutritivnom vrednošću.
Istina je nešto drugačija.
Najveći uticaj na boju žumanca ima
ono što je kokoška jela, odnosno količina i vrsta pigmenata iz njene hrane.
Posebno važnu ulogu imaju karotenoidi, prirodni pigmenti prisutni u kukuruzu, travi, lucerki, zelenom lisnatom bilju i drugim namirnicam
Zašto neka žumanca imaju jaku narandžastu boju?
Kokoške ne stvaraju karotenoide same, već ih dobijaju hranom. Kada je njihova ishrana bogatija određenim pigmentima, deo tih materija završava u žumancetu i utiče na njegovu boju.
Zbog toga jedna zdrava kokoška može da snese jaje sa svetložutim, a druga sa izrazito narandžastim žumancetom.
Na boju mogu da utiču kukuruz, trava, lucerka, lisnato povrće, kao i sastojci poput nevena ili paprike koji se mogu dodavati hrani za živinu upravo radi postizanja intenzivnije boje žumanca.
Da li tamno žumance znači da je jaje domaće?
Ne nužno. Kokoške koje se slobodno kreću napolju često imaju raznovrsniju ishranu jer jedu biljke i druge izvore hrane dostupne u prirodi. Zbog toga njihova jaja mogu imati
intenzivniju boju žumanca.
Međutim, isto tako i kokoške koje se gaje u zatvorenom mogu dobijati hranu bogatu karotenoidima i nositi jaja sa vrlo tamnim žumancima.
Zato samo na osnovu boje nije moguće zaključiti da li je jaje domaće, iz slobodnog uzgoja ili iz konvencionalne proizvodnje.
Da li je narandžasto žumance zdravije od žutog?
Ovo je deo oko kojeg postoji najviše zabune.
Intenzivnija boja može biti povezana sa većom količinom određenih karotenoida u žumancetu. Naučni pregled objavljen 2023. godine pokazuje da se promenom ishrane kokošaka može povećati količina karotenoida koja dospeva u jaje.
Međutim, iz toga ne proizlazi da je svako jaje sa tamnonarandžastim žumancetom automatski značajno hranljivije.
Kada su u pitanju osnovne hranljive materije, poput proteina i masti, boja sama po sebi nije pouzdan pokazatelj nutritivne vrednosti jajeta. American Egg Board takođe navodi da je boja žumanca prvenstveno određena hranom kokoške, dok se jaja sa posebno povećanim sadržajem, na primer omega-3 masnih kiselina ili vitamina D, obično tako i označavaju na pakovanju.
Boja žumanca ne otkriva ni koliko je jaje sveže
Još jedna česta pretpostavka jeste da tamnije žumance znači i svežije jaje.
Ni to nije pouzdano pravilo.
Intenzitet boje najviše zavisi od ishrane kokoške, pa veoma sveže jaje može imati sasvim svetlo žumance. Isto tako, narandžasto žumance samo po sebi ne govori koliko dugo je jaje stajalo.
Zato prilikom kupovine mnogo više pažnje treba obratiti na datum, način čuvanja, neoštećenu ljusku i deklaraciju proizvoda nego na nijansu žumanceta.
A šta govori boja ljuske?
Ni braon ljuska ne znači automatski da je jaje kvalitetnije od belog.
Boja ljuske uglavnom zavisi od rase kokoške i nema direktne veze sa osnovnom nutritivnom vrednošću jajeta.
Drugim rečima, ni tamna ljuska ni intenzivno narandžasto žumance nisu dovoljni da sami procenimo kvalitet.
Jaja su čest izbor za doručak zbog proteina i praktične pripreme, a više o tome kako složiti jutarnji obrok možete pročitati u tekstu Šta se dešava u telu kada preskačemo doručak.
Šta onda tamno žumance zaista otkriva?
Pre svega – trag o ishrani kokoške.
Intenzivna narandžasta boja može da ukaže na veći unos određenih pigmenata, ali ne predstavlja potvrdu da je jaje domaće, svežije ili u celini mnogo hranljivije od jajeta sa svetlijim žumancetom.
Zato sledeći put kada razbijete dva jajeta i primetite potpuno različite nijanse, nema razloga da svetlije odmah smatrate lošijim.
Ponekad je razlika jednostavno u tome šta su kokoške imale na svom „jelovniku“.
