Bakterije na moru i stomačne tegobe: Kako se zaštititi i šta poneti u putnu apoteku

Stomačne tegobe tokom letovanja često se pripisuju „bakterijama u moru“, iako se pravi uzrok neretko krije u hrani koja je dugo stajala na vrućini, neispravnoj vodi, ledu u piću ili virusu koji se brzo širi među gostima hotela.

Najčešći simptomi su dijareja, mučnina, povraćanje, grčevi u stomaku i povišena temperatura. Kod većine ljudi prolaze nakon nekoliko dana, ali gubitak tečnosti može da izazove dehidrataciju, posebno kod male dece, starijih osoba i hroničnih bolesnika. Svetska zdravstvena organizacija upozorava da je dehidratacija jedna od glavnih opasnosti povezanih sa dijarejom.

Problem često počinje hranom i vodom

Visoke temperature ubrzavaju kvarenje lako kvarljivih namirnica, naročito jela sa mesom, jajima, mlečnim proizvodima, kremovima i majonezom. Hrana pritom ne mora uvek da ima neprijatan miris ili promenjen ukus da bi izazvala tegobe.

Poseban oprez potreban je sa jelima koja dugo stoje na švedskom stolu, hranom koja se prodaje na plaži bez odgovarajućeg hlađenja i proizvodima koji su više puta zagrevani.

ECDC savetuje putnicima da biraju dobro skuvanu ili pečenu hranu koja se poslužuje vruća, kao i da budu oprezni sa neopranim voćem, povrćem, salatama i ledom kada nisu sigurni od koje je vode napravljen.

Kako da smanjite rizik od stomačne infekcije

Nijedna mera ne pruža potpunu zaštitu, ali nekoliko jednostavnih navika može znatno da smanji mogućnost da se razbolite tokom odmora:

• Ruke perite sapunom pre jela, pripremanja hrane i nakon korišćenja toaleta.
• Kada sapun i voda nisu dostupni, koristite sredstvo za dezinfekciju koje sadrži najmanje 60 procenata alkohola.
• U mestima u kojima niste sigurni u kvalitet vode koristite zatvorenu flaširanu ili prokuvanu vodu.
• Proverite da li je led u piću napravljen od zdravstveno ispravne vode.
• Birajte dobro termički obrađena jela koja se poslužuju vruća.
• Izbegavajte nedovoljno pečeno meso, sirova jaja i nepasterizovane proizvode.
• Voće i povrće operite bezbednom vodom ili birajte plodove koje možete sami da oljuštite.
• Nemojte jesti hranu koja je dugo stajala na suncu ili van frižidera.

Preporuke američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti posebno izdvajaju bezbednu vodu, higijenu ruku i pažljiv izbor hrane kao najvažnije mere tokom putovanja.

Može li morska ili bazenska voda da izazove tegobe

Morska, jezerska i bazenska voda mogu da sadrže mikroorganizme koji izazivaju zdravstvene probleme. Najveći rizik od stomačne infekcije postoji kada se kontaminirana voda proguta.

CDC navodi da čak i mala količina vode koja sadrži mikroorganizme može da izazove dijareju. Pojedini uzročnici mogu da prežive i u pravilno hlorisanoj vodi, zbog čega hlor ne znači da je svaki bazen potpuno bez rizika.

Tokom kupanja zato ne treba gutati morsku ili bazensku vodu. Osobe koje već imaju dijareju ne bi trebalo da ulaze u bazen ili more jer mogu da prenesu uzročnike drugim kupačima.

Pre ulaska u vodu obratite pažnju na upozorenja nadležnih službi. Izbegavajte kupanje ukoliko je voda neobično mutna, promenjene boje, neprijatnog mirisa ili ako se u blizini vide cevi iz kojih nešto otiče.

Poseban oprez preporučuje se nakon obilnih padavina, jer kiša može da odnese kanalizacione i druge zagađujuće materije u more, reke i jezera.

Otvorene posekotine i rane treba zaštititi vodootpornim zavojem. Osobe sa većim ili nezaraslim ranama trebalo bi da izbegavaju kupanje jer mikroorganizmi iz vode mogu da uđu kroz oštećenu kožu.

Šta poneti u putnu apoteku

Putna apoteka treba da bude prilagođena destinaciji, uzrastu putnika i njegovom zdravstvenom stanju. Za moguće stomačne tegobe korisno je poneti nekoliko osnovnih stvari.

Rastvor za oralnu rehidrataciju

Kesice oralnih rehidratacionih soli jedan su od najvažnijih delova putne apoteke. Koriste se za nadoknađivanje tečnosti i elektrolita izgubljenih zbog dijareje ili povraćanja.

Sadržaj kesice treba rastvoriti u tačnoj količini bezbedne vode navedenoj na pakovanju. Rastvor ne treba praviti napamet jer pogrešna količina vode menja odnos šećera i elektrolita.

Oralna rehidratacija predstavlja osnovni način sprečavanja i ublažavanja dehidratacije izazvane dijarejom, navodi Svetska zdravstvena organizacija.

Redovna terapija i osnovni preparati

Ponesite dovoljnu količinu lekova koje redovno koristite, po mogućnosti u originalnim pakovanjima. Korisno je imati i kopiju recepta ili lekarskog izveštaja, naročito kada putujete avionom ili prelazite granicu.

U putnoj apoteci mogu da se nađu i:

• toplomer;
• sredstvo protiv povišene temperature i bolova koje inače smete da koristite;
• antiseptik i flasteri;
• sredstvo za dezinfekciju ruku;
• terapija protiv alergije koju vam je ranije preporučio lekar;
• oralni rehidratacioni rastvor.

Lekove koji zaustavljaju dijareju ne treba uzimati na svoju ruku kada postoje visoka temperatura, krv u stolici ili jaki bolovi. Za decu, trudnice, starije osobe i hronične bolesnike potrebno je prethodno potražiti savet lekara ili farmaceuta.

Antibiotike ne treba uzimati preventivno niti bez preporuke lekara.

Da li probiotik treba uzimati pre putovanja

Probiotici se često kupuju nekoliko dana pre odlaska na more, uz očekivanje da će sprečiti stomačne probleme. Međutim, rezultati dosadašnjih istraživanja nisu dovoljno ujednačeni da bi se moglo tvrditi da probiotici pouzdano sprečavaju putničku dijareju.

CDC navodi da nema dovoljno dokaza da bi se probiotici rutinski preporučivali kao zaštita od putničke dijareje. Različiti proizvodi sadrže različite sojeve i količine mikroorganizama, pa se rezultat jednog preparata ne može primeniti na sve ostale.

Probiotik se može poneti nakon razgovora sa lekarom ili farmaceutom, ali ne može da zameni higijenu ruku, bezbednu vodu i pažljiv izbor hrane.

Da li treba poneti aktivni ugalj

Aktivni ugalj se često nalazi na spisku preparata za letovanje, ali nije deo osnovnih stručnih preporuka za lečenje putničke dijareje.

CDC upozorava da za aktivni ugalj i brojne slične preparate nema dovoljno pouzdanih dokaza da sprečavaju ili leče putničku dijareju.

Umesto oslanjanja na aktivni ugalj, prioritet treba da budu tečnost, pravilno pripremljen oralni rehidratacioni rastvor i praćenje simptoma.

Šta piti kada se pojave dijareja i povraćanje

Ne postoji čaj, sok ili drugi napitak koji može da spreči bakterijsku ili virusnu infekciju.

Kada se pojave povraćanje ili dijareja, tečnost treba uzimati često, u manjim gutljajima. Ispijanje velike količine odjednom može da izazove novo povraćanje.

Kod većeg gubitka tečnosti bolji izbor je oralni rehidratacioni rastvor nego samo obična voda, jer nadoknađuje i izgubljene elektrolite.

Alkohol treba izbegavati jer može da doprinese dehidrataciji. Veoma slatki i gazirani napici takođe nisu najbolji izbor, naročito kod dece.

Kako prepoznati dehidrataciju

Pojačana žeđ, suva usta, malaksalost, vrtoglavica, tamna mokraća i ređe mokrenje mogu da ukažu na to da organizmu nedostaje tečnosti.

Kod dece treba obratiti pažnju na neuobičajenu pospanost ili razdražljivost, suve usne, upale oči, izostanak suza tokom plača i znatno ređe mokrenje.

Među najčešćim znacima dehidratacije NHS navodi žeđ, tamnu mokraću, ređe mokrenje, vrtoglavicu, umor i suvoću usta.

Kada obavezno potražiti lekarsku pomoć

Lekaru se treba obratiti ukoliko se pojave:

• krv u stolici ili povraćenom sadržaju;
• visoka ili uporna temperatura;
• jak i neprekidan bol u stomaku;
• povraćanje zbog kojeg nije moguće zadržati tečnost;
• izrazita slabost, zbunjenost ili nesvestica;
• veoma tamna mokraća ili prestanak mokrenja;
• znaci dehidratacije kod deteta;
• tegobe koje se pogoršavaju ili ne prolaze;
• simptomi kod trudnice, bebe, starije osobe ili hroničnog bolesnika.

Ukoliko se tegobe pojave nakon povratka sa putovanja, lekaru treba reći gde ste boravili, šta ste jeli i pili i da li su se slični simptomi javili kod drugih osoba.

ECDC savetuje da se kod dijareje praćene krvlju, temperaturom ili grčevima nakon putovanja pravovremeno potraži medicinska pomoć.

Oprez je važniji od straha od mora

Nije svaka stomačna tegoba na odmoru posledica bakterija u morskoj vodi. Izvor problema može da bude hrana, voda iz česme, led, prljave ruke ili kontakt sa osobom koja već ima virusnu infekciju.

Rizik se ne može potpuno ukloniti, ali se može znatno smanjiti pranjem ruku, pažljivim izborom hrane, korišćenjem bezbedne vode i praćenjem upozorenja na plažama.

U putnoj apoteci najkorisnije je imati oralni rehidratacioni rastvor, redovnu terapiju i osnovne preparate izabrane uz savet lekara ili farmaceuta. Preparati koji obećavaju potpunu zaštitu od stomačnih infekcija ne mogu da zamene osnovne mere higijene.