Žene kasnije dobijaju infarkt, ali češće umiru - objašnjava kardiolog

Dr Petar Otašević, kardiolog, gostujući u emisiji "Žena za sva vremena" na televiziji K1, objasnio je zbog čega žene teže prepoznaju simptome srčanog udara i zašto je važno reagovati na vreme.

"Kardiovaskularne bolesti su najčešći uzrok obolevanja i umiranja u razvijenom industrijskom svetu, pa i kod nas. Nažalost, naša zemlja i region spadaju među evropske i svetske rekordere po stopi obolevanja i smrtnosti. Imamo veoma lošu statistiku i moramo učiniti sve napore da te stope smanjimo", rekao je dr Petar Otašević.

Razlike između muškaraca i žena

Kardiolog ističe da, iako su faktori rizika slični, postoje značajne razlike u vremenu obolevanja i simptomima između polova.

"Zaista postoje razlike i u vremenu obolevanja i u simptomima kod muškaraca i žena. Faktori rizika – kao što su pušenje, gojaznost, povišen krvni pritisak i holesterol – isti su za oba pola, ali žene imaju prednost jer ih štite polni hormoni. Zbog toga žene obično obolevaju kasnije od muškaraca, najčešće posle 65. godine života“, objašnjava dr Otašević.

Razlike u simptomima infarkta

Simptomi infarkta kod žena često se razlikuju od onih kod muškaraca, što otežava pravovremeno prepoznavanje bolesti.

„Mehanizam nastanka infarkta isti je kod oba pola, ali se simptomi mogu razlikovati“, kaže dr Otašević.

"Tipičan simptom akutnog infarkta miokarda je jak bol u grudima – osećaj stezanja ili pečenja koji traje duže od 20 minuta. To su klasične tegobe. Međutim, kod određenih grupa pacijenata, među kojima su često žene, taj tipičan bol može izostati. Umesto toga, može se javiti nedostatak vazduha, otežano disanje, bol u grlu ili bolna tačka na ramenu. To otežava prepoznavanje infarkta kod starije populacije, naročito kod žena.“

On dodaje da nije svaki bol u grudima znak za srčani problem:

"Statistike pokazuju da više od dve trećine ljudi koji se jave lekaru zbog bola u grudima zapravo nemaju srčani bol. Trnjenje, probadanje ili bol koji menja stranu grudnog koša uglavnom nisu srčanog porekla. Međutim, ako se javi bol praćen stezanjem, pečenjem i širenjem u vrat ili levu ruku – to vrlo verovatno ukazuje na srčani bol“, objašnjava dr Otašević.

Žene češće kasne kod lekara

Jedan od glavnih razloga zašto su ishodi kod žena lošiji je – kašnjenje u odlasku kod lekara.

"Žene su, nažalost, naučene da trpe. Muškarci se, čim ih nešto zaboli, uznemire, uplaše i odmah idu kod doktora. Kada je u pitanju infarkt, brzina reagovanja je ključna – što se ranije javite lekaru, veća je šansa da će oštećenje srca biti manje i da ćete preživeti epizodu akutnog infarkta“, istakao je dr Otašević.

Oporavak i smrtnost kod žena

Prema rečima kardiologa, žene češće umiru od posledica infarkta, posebno one mlađe od 65 godina.

"Ako žena dobije infarkt pre 65. godine, to znači da ima izraženije faktore rizika – dugotrajan dijabetes, nelečenu hipertenziju ili visok holesterol. Nalazi kod žena u tom životnom dobu obično su teži nego kod muškaraca. Posle 65. godine, statistika se izjednačava“, objasnio je dr Otašević.

Faktori rizika savremenog doba

Doktor upozorava da način života ima presudan uticaj na zdravlje srca.

"Breme koje nosi savremeni način života je ubrzan tempo i nedostatak brige o sebi. Vodite računa o ishrani – jedite kvalitetno, ne samo brzu hranu. Nemojte pušiti i šetajte bar 30 minuta dnevno. Najvažnije je da odete kod lekara dok ste zdravi, a ne tek kada se razbolite“, poručuje dr Otašević.

Koliko kafe je bezbedno popiti dnevno?

Za kraj, dr Otašević otkriva i da kafa u umerenim količinama ne šteti zdravlju srca.

"Jedna do dve šolje kafe dnevno su sasvim u redu. Umeren unos ne samo da nije štetan, već kod nekih osoba može imati i pozitivan efekat na organizam – ali sve preko toga može imati suprotan rezultat“, zaključuje kardiolog.