Praznično prejedanje - uticaj na holesterol i zdravlje srca

Uticaj prejedanja na srce

Kako objašnjava dr Otašević, nagle promene u načinu ishrane predstavljaju veliki stres za organizam, naročito kada se posle umerenog ili posnog režima prelazi na obilne i masne obroke.

"Može jako puno da utiče. U ovom prazničnom raspoloženju i trpezama često prethodi period posta. To je nezgodno za organizam, jer kada se navikne na jedan poseban način ishrane, odjednom ga opteretimo prazničnim trpezama. To može da bude jako nezgodno po zdravlje – može da skoči pritisak i holesterol“, istakao je doktor.

On upozorava da statistika pokazuje porast ozbiljnih kardiovaskularnih događaja upravo tokom praznika.

"Ono što se dešava tokom praznika jeste da je povećan broj infarkta i šlogova“, naglasio je dr Otašević.

Namirnice koje najviše podižu holesterol

Govoreći o hrani koja najviše utiče na rast holesterola, kardiolog ističe da problem nije u jednoj namirnici, već u količini i učestalosti konzumiranja.

"Holesterol najviše podižu pečenje, ruske salate, torte. Treba ih jesti umereno. U suštini, treba stati kada nam je najlepše. Zdravlje nam dugoročno ugrožava loša ishrana, ali u ovim prazničnim slučajevima prejedanja može naglo da skoči i krvni pritisak“, dodaje on.

Šta je zapravo holesterol?

Dr Otašević podseća da holesterol sam po sebi nije neprijatelj zdravlja, već neophodna supstanca za normalno funkcionisanje organizma.

"Mi bez holesterola ne možemo da živimo. On je sastavni deo funkcionisanja organizma. Međutim, vremenom dolazi do stvaranja genskih grešaka u metabolizmu holesterola“, objašnjava doktor.

Postoje dve vrste holesterola – takozvani dobar (HDL) i loš (LDL).

"Loš holesterol se lepi za zidove krvnih sudova i odgovoran je za njihovo suženje, što može dovesti do bolova u grudima – angine pektoris, pa i do akutnog infarkta miokarda. Dobar holesterol ima zaštitnu ulogu – on čisti krvne sudove i vraća holesterol u ćelije“, navodi kardiolog.

Posebno je važan njihov međusobni odnos.

"Ukoliko je odnos lošeg i dobrog holesterola veći od 3:1, smatramo da su ti ljudi pod povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti“, zaključio je prof. dr Petar Otašević.

Umerenost kao najbolja prevencija

Dr Otašević ističe da praznici ne moraju biti odricanje, ali da je umerenost ključ očuvanja zdravlja.

Manje porcije, sporije jedenje i balansirana ishrana mogu značajno smanjiti rizik od naglih skokova pritiska i holesterola - i omogućiti da praznici ostanu vreme radosti, a ne zdravstvenih problema.