Zašto smo leti srećniji? Nauka objašnjava kako sunce utiče na raspoloženje

Mnogima je dovoljno nekoliko sunčanih dana da primete promenu: lakše ustaju, češće izlaze iz kuće, imaju više energije i raspoloženiji su za druženje.

Takav osećaj nije samo posledica godišnjeg odmora ili lepog vremena. Prirodna svetlost utiče na unutrašnji biološki sat, dok duži dani stvaraju više prilika za kretanje, boravak u prirodi i kontakte sa drugim ljudima.

Leto, ipak, nije automatska garancija dobrog raspoloženja. Visoke temperature, nesanica i iscrpljenost kod nekih ljudi mogu imati sasvim suprotan efekat.

Dnevna svetlost utiče na biološki sat

Ljudski organizam prati približno 24-časovni ritam koji određuje kada smo budni, kada nam se spava i kako se tokom dana menjaju energija, telesna temperatura i lučenje pojedinih hormona.

Svetlost i tama predstavljaju najvažnije spoljašnje signale za ovaj unutrašnji sat.

Kako objašnjava američki Nacionalni institut za mentalno zdravlje, promene u količini dnevne svetlosti mogu da utiču na cirkadijalni ritam, serotonin i melatonin.

Tokom svetlijeg dela dana organizam dobija jasan signal da je vreme za budnost i aktivnost. Kada padne mrak, povećava se lučenje melatonina, hormona koji učestvuje u pripremi tela za san.

Zato boravak na dnevnoj svetlosti, posebno u prvom delu dana, može da pomogne u održavanju pravilnog ritma budnosti i spavanja.

Ipak, duži letnji dani ne znače da će svi automatski bolje spavati. Kasni izlasci, večernja svetlost i visoke temperature mogu da odlože odlazak u krevet i poremete san.

Sunce ne uključuje „hormon sreće“ pritiskom na dugme

Serotonin se često naziva „hormonom sreće“, ali je preciznije reći da je reč o neurotransmiteru koji učestvuje u regulisanju raspoloženja, sna, apetita i brojnih drugih funkcija.

Istraživanja ukazuju na povezanost između količine jake dnevne svetlosti i aktivnosti serotoninskog sistema. To ne znači da će svaki boravak na suncu odmah izazvati dobro raspoloženje, već da svetlost može biti jedan od faktora koji utiču na način na koji mozak reguliše emocije i energiju.

Upravo se nedostatak dnevne svetlosti tokom jeseni i zime povezuje sa sezonskim afektivnim poremećajem kod osetljivih osoba.

Zbog toga nije neobično da se neki ljudi sa dolaskom dužih dana osećaju energičnije i motivisanije.

Više se krećemo, a manje vremena provodimo zatvoreni

Lepo vreme olakšava šetnju, plivanje, vožnju bicikla, rad u bašti i druge aktivnosti koje ne doživljavamo nužno kao trening.

Redovna fizička aktivnost može da smanji napetost, doprinese kvalitetnijem snu i poboljša opšte psihičko stanje. Istovremeno, boravak napolju pruža predah od zatvorenog prostora, ekrana i svakodnevne rutine.

Nije potrebno svakoga dana organizovati zahtevne treninge. Brža šetnja, odlazak peške do prodavnice ili nekoliko intervala laganog i ubrzanog koraka mogu biti dobar početak. Jedna od jednostavnih mogućnosti je i japansko hodanje, zasnovano na smenjivanju tri minuta brzog i tri minuta laganog tempa.

Druženje je važan deo letnjeg raspoloženja

Leti se češće viđamo sa porodicom i prijateljima. Večernje šetnje, izleti, putovanja, boravak u baštama i okupljanja na otvorenom stvaraju više prilika za razgovor i zajedničko vreme.

Kvalitetni odnosi mogu da ublaže osećaj usamljenosti i pruže podršku tokom stresnih perioda. Nekada upravo promena svakodnevne rutine i više vremena sa bliskim ljudima ostavljaju najveći trag na raspoloženju, a ne samo sunce.

Važan je i osećaj da imamo više mogućnosti. Kada dan traje duže, mnogi posle posla još uvek imaju vremena za šetnju, kafu sa prijateljima ili neku aktivnost koju tokom zime odlažu.

Vitamin D i raspoloženje

Sunčeva svetlost omogućava koži da proizvodi vitamin D, važan za kosti, mišiće i normalno funkcionisanje organizma.

Neka istraživanja pronašla su povezanost između niskog nivoa vitamina D i većeg rizika od simptoma depresije. Međutim, povezanost ne dokazuje da je manjak vitamina jedini uzrok lošeg raspoloženja.

Prema podacima američkog Nacionalnog instituta za zdravlje, klinička ispitivanja nisu pokazala da uzimanje vitamina D kod svih ljudi može da spreči depresiju ili ublaži njene simptome.

Zato vitamin D ne bi trebalo uzimati u visokim dozama bez saveta lekara i laboratorijske provere. Takođe, potreba za ovim vitaminom nije razlog za nezaštićeno sunčanje, jer se on može unositi hranom i odgovarajućim suplementima kada ih lekar preporuči.

Zašto leto nekima donosi umor i razdražljivost?

Dok jednima sunčani dani popravljaju raspoloženje, drugi teško podnose vrućinu. Pregrejane prostorije i tropske noći mogu da izazovu:

• otežano uspavljivanje
• često buđenje
• jutarnji umor
• pad koncentracije
• nervozu i razdražljivost
• osećaj fizičke i psihičke iscrpljenosti

Zbog poremećenog sna čovek može tokom dana biti bezvoljan čak i kada je proveo dovoljno sati u krevetu. Više o tome zašto se to dešava možete pročitati u tekstu Zašto se leti budimo umorni i kada spavamo dovoljno?.

Postoji i ređi, letnji oblik sezonskog afektivnog poremećaja. Kod osetljivih osoba leto može biti praćeno nesanicom, smanjenim apetitom, nemirom ili pojačanom anksioznošću.

Zbog toga nije dobro pretpostavljati da bi svi tokom leta morali da budu srećni i puni energije.

Kako iskoristiti leto za bolje raspoloženje?

Nekoliko jednostavnih navika može pomoći da prijatne strane leta ne budu zasenjene vrućinom i umorom:

• izađite na dnevnu svetlost ujutru ili tokom manje toplog dela dana
• šetajte, plivajte ili vozite bicikl u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem
• održavajte približno isto vreme odlaska na spavanje i buđenja
• planirajte susrete sa ljudima uz koje se osećate prijatno
• pijte dovoljno vode i pravite pauze tokom vrućine
• ograničite ekrane i jaku svetlost neposredno pred spavanje
• izbegavajte naporne aktivnosti tokom najtoplijeg dela dana

Boravak napolju može doprineti smanjenju stresa, ali kožu treba zaštititi. Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti savetuje hlad, zaštitnu odeću, naočare i redovno nanošenje zaštitnog sredstva, posebno kada je UV indeks povišen.

Leto može pomoći, ali nije terapija

Sunce, kretanje i druženje mogu da stvore povoljne uslove za bolje raspoloženje, ali ne mogu da zamene stručnu pomoć kada postoji ozbiljan problem.

Ako bezvoljnost, tuga, anksioznost, nesanica ili gubitak interesovanja traju duže od dve nedelje, remete svakodnevno funkcionisanje ili postaju intenzivniji, potrebno je razgovarati sa lekarom, psihologom ili psihijatrom.

Leto ne rešava probleme samo od sebe. Ono nam, međutim, pruža više prilika da uvedemo navike koje mogu da ostanu korisne i kada dani ponovo postanu kraći.