Da li vrućina može da poremeti menstrualni ciklus? Ove promene ne treba ignorisati

Vrućina sama po sebi ne mora da poremeti menstruaciju, ali dehidratacija, stres, nedostatak sna i promena svakodnevnih navika mogu uticati na ciklus. Pojedine simptome, ipak, ne treba pripisivati samo letu.

Tokom izrazito toplih dana organizam ulaže dodatni napor kako bi održao normalnu telesnu temperaturu. Pojačano znojenje povećava gubitak tečnosti, san može postati lošiji, a svakodnevni ritam često se menja zbog putovanja, odmora i dužeg boravka napolju.

Sve to kod pojedinih žena može da se poklopi sa manjim odstupanjem menstrualnog ciklusa ili izraženijim tegobama. Ipak, nema dovoljno dokaza da se svako kašnjenje, ranija menstruacija ili obilnije krvarenje mogu objasniti isključivo visokom temperaturom.

Kako letnje navike mogu da utiču na menstruaciju

Menstrualni ciklus zavisi od složene veze između mozga, jajnika i hormona. Specijalistkinja ginekologije i akušerstva dr Gülsün Soypaçacı objašnjava da prekomerna toplota, gubitak tečnosti, fizički napor i poremećen san mogu privremeno da naruše ovu osetljivu ravnotežu.

Promene se ne ispoljavaju kod svih žena jednako. Menstruacija može početi nekoliko dana ranije ili kasnije, dok se kod nekih žena menjaju intenzitet krvarenja i uobičajeni simptomi.

Prema smernicama britanske zdravstvene službe NHS, među čestim razlozima za kašnjenje ili izostanak menstruacije nalaze se trudnoća, stres, nagla promena telesne težine, intenzivno vežbanje, hormonska kontracepcija, perimenopauza i određena zdravstvena stanja.

Zbog toga temperaturu ne bi trebalo automatski smatrati uzrokom promene ciklusa. Ukoliko postoji mogućnost trudnoće, kašnjenje menstruacije je razlog da se uradi test.

Koje promene mogu da se pojave tokom leta

Tokom vrelih dana pojedine žene mogu primetiti:

• početak menstruacije nekoliko dana ranije ili kasnije;
• promenu u količini krvarenja;
• izraženiju nadutost i umor;
• glavobolju, slabost ili grčeve u mišićima;
• jači osećaj nelagodnosti tokom menstruacije.

Ovi simptomi mogu biti izraženiji kod žena koje su i ranije imale neredovne cikluse, hormonske poremećaje ili obilne i bolne menstruacije.

Žene posle 40. godine trebalo bi da imaju u vidu i perimenopauzu, tokom koje ciklus prirodno može postati kraći, duži ili nepravilan. Više o tome pročitajte u tekstu koja je razlika između perimenopauze i menopauze.

Da li dehidratacija pojačava menstrualne bolove

Tokom menstruacije materica se grči pod dejstvom supstanci koje se nazivaju prostaglandini. Dehidratacija nije nužno uzrok menstrualnih grčeva, ali može izazvati ili pogoršati glavobolju, slabost, vrtoglavicu i grčeve u mišićima. Zbog toga ceo period menstruacije može delovati teže nego inače.

Unos tečnosti trebalo bi ravnomerno rasporediti tokom dana, posebno kada se boravi na suncu ili vežba. Količina koja je potrebna nije ista za svaku osobu, a žene koje zbog bolesti srca, bubrega ili drugog zdravstvenog stanja imaju ograničen unos tečnosti treba da se pridržavaju saveta lekara.

Dodatne savete možete pronaći u tekstu koliko vode treba piti kada temperatura pređe 35 stepeni.

Obilno krvarenje ne treba pripisivati samo vrućini

Količina menstrualnog krvarenja može se razlikovati od ciklusa do ciklusa. Međutim, izrazito obilno krvarenje nije simptom koji bi trebalo objašnjavati samo visokim temperaturama.

Prema preporukama klinike Mayo Clinic, pregled je potreban ako je krvarenje toliko obilno da se uložak ili tampon natopi za jedan sat, naročito ako se to ponavlja duže od dva sata. Pažnju zahtevaju i veliki krvni ugrušci, krvarenje između menstruacija i menstruacija koja traje duže nego obično.

Obilna krvarenja mogu dovesti do nedostatka gvožđa i anemije, ali i ukazivati na miome, polipe, endometriozu, hormonske poremećaje ili druge promene koje treba ispitati. Austrijski zdravstveni portal navodi više mogućih uzroka poremećaja menstrualnog ciklusa.

Kako podržati organizam tokom vrelih dana

Jednostavne promene navika mogu pomoći da letnji dani i menstruacija budu podnošljiviji:

• pijte tečnost redovno tokom dana;
• izbegavajte duži boravak na direktnom suncu;
• vežbajte rano ujutru ili uveče, kada je svežije;
• pokušajte da održite približno isto vreme odlaska na spavanje;
• ne preskačite obroke zbog vrućine;
• birajte raznovrsnu ishranu sa dovoljno povrća, voća i izvora proteina;
• ograničite prekomerno konzumiranje alkohola i kofeina;
• nosite laganu i prozračnu odeću.

Vođenje menstrualnog kalendara može biti korisno. Beleženje početka i trajanja menstruacije, količine krvarenja, bola i drugih simptoma pomoći će i lekaru da lakše proceni da li je reč o prolaznoj promeni ili problemu koji zahteva dodatne preglede.

Kada treba otići kod ginekologa

Pregled ne bi trebalo odlagati ako:

• nepravilnosti traju ili se ponavljaju tokom tri meseca;
• menstruacija izostane tri puta zaredom, a trudnoća je isključena;
• krvarenje je znatno obilnije nego ranije;
• pojavljuju se veliki krvni ugrušci;
• bol u karlici ometa svakodnevne aktivnosti;
• krvarenje nastaje između menstruacija;
• javljaju se vrtoglavica, nesvestica, izražena slabost ili otežano disanje.

„Nije ispravno svaku menstrualnu nepravilnost objašnjavati isključivo sezonskim promenama“, upozorava dr Sojpačadži.

Manje, jednokratno odstupanje često ne mora da znači da postoji zdravstveni problem. Ipak, promena koja se ponavlja, postaje izraženija ili utiče na svakodnevni život zaslužuje stručnu procenu.

Napomena: Tekst je informativnog karaktera i ne može da zameni pregled, dijagnozu ili savet lekara.