Magla u glavi pogađa sve više ljudi: Evo zašto zaboravljamo, gubimo fokus i osećamo mentalni umor

Šta je magla u glavi - moždana magla?

Ako vam se često dešava da zaboravite sitnice, teško održavate pažnju ili imate utisak da vam je razmišljanje usporeno, moguće je da imate simptome takozvane moždane magle.

Iako se ovaj izraz često koristi, važno je naglasiti da moždana magla nije medicinska dijagnoza, već naziv za skup simptoma koji mogu uticati na koncentraciju, pamćenje, mentalnu jasnoću i sposobnost obrade informacija.

Sve više ljudi, bez obzira na godine, prijavljuje ovakve tegobe. Pored starijih osoba, simptome danas sve češće opisuju studenti, zaposleni i ljudi srednjih godina.

Zašto se magla u glavi javlja sve češće?

Prema mišljenju stručnjaka, jedan od glavnih razloga jeste hroničan stres kojem je savremeni čovek svakodnevno izložen.

Poznati neurolog dr Banga, objašnjava da pritisak na poslu, finansijske brige, akademske obaveze i konstantna izloženost digitalnim informacijama predstavljaju veliko opterećenje za mozak.

Kada je organizam dugo pod stresom, mozak sve više energije troši na suočavanje sa pritiskom, zbog čega ostaje manje kapaciteta za pamćenje, koncentraciju i donošenje odluka.

Istraživanja američkih Nacionalnih instituta za zdravlje (NIH) pokazuju da dugotrajan stres može negativno uticati na pažnju, pamćenje i izvršne funkcije mozga.

Nedostatak sna ozbiljno utiče na rad mozga

Jedan od najčešće zanemarenih uzroka moždane magle jeste nedovoljno sna.

Tokom kvalitetnog sna mozak obrađuje informacije prikupljene tokom dana, učvršćuje sećanja i obavlja procese koji su važni za njegovo pravilno funkcionisanje.

Kada spavamo premalo ili je san često prekinut, ove funkcije slabe, što može dovesti do:

• otežane koncentracije,
• zaboravnosti,
• sporijeg razmišljanja,
• lošijeg donošenja odluka,
• osećaja mentalne iscrpljenosti.

Previše vremena pred ekranom dodatno opterećuje mozak

Savremeni način života podrazumeva sate provedene ispred računara, telefona i drugih digitalnih uređaja.

Stručnjaci upozoravaju da neprekidno prebacivanje pažnje između mejlova, društvenih mreža, poruka i poslovnih zadataka može dovesti do mentalnog zamora.

Dugotrajna izloženost ekranima ne utiče samo na oči, već može otežati održavanje pažnje i smanjiti sposobnost duboke koncentracije.

Nedostatak fizičke aktivnosti i loše navike pogoršavaju problem

Pored stresa i manjka sna, važnu ulogu imaju i svakodnevne navike.

Moždanoj magli mogu doprineti:

• sedelački način života,
• nedovoljno kretanja,
• nepravilna ishrana,
• dehidracija,
• prekomerna upotreba digitalnih uređaja.

Redovna fizička aktivnost poboljšava cirkulaciju i dotok kiseonika u mozak, što pozitivno utiče na pažnju i pamćenje.

Moždana magla nakon kovida

Stručnjaci podsećaju da su problemi sa koncentracijom i pamćenjem zabeleženi i kod dela osoba koje su preležale COVID-19.

Prema podacima Nacionalnih instituta za zdravlje SAD (NIH), kod pojedinih pacijenata kognitivne tegobe mogu da potraju i nakon oporavka od infekcije, zbog čega se moždana magla sve češće istražuje kao važan javnozdravstveni problem.

Kako ublažiti simptome moždane magle?

Stručnjaci preporučuju nekoliko jednostavnih navika koje mogu doprineti boljem radu mozga:

• spavajte između sedam i devet sati svake noći;
• pravite pauze tokom rada za računarom;
• ograničite vreme provedeno na telefonu;
• redovno vežbajte;
• pijte dovoljno vode;
• hranite se raznovrsno i uravnoteženo;
• potražite savet lekara ako simptomi dugo traju ili se pogoršavaju.

Kada je vreme da se obratite lekaru?

Povremena zaboravnost nije neuobičajena, naročito u periodima pojačanog stresa. Međutim, ako problemi sa koncentracijom, pamćenjem ili mentalnom jasnoćom traju nedeljama ili ometaju svakodnevni život, potrebno je razgovarati sa izabranim lekarom.

Takvi simptomi mogu biti povezani i sa drugim zdravstvenim stanjima koja zahtevaju dodatnu procenu.