Pomeranje sata - nevidljiv stres za organizam: Zašto se telo ne prilagođava tako lako

Uticaj na organizam

Kako se približava početak zimskog računanja vremena, mnogi se pitaju - da li pomeranje sata zaista utiče na naše telo i raspoloženje?

Prema rečima dr Snežane Alčaz, promene vremena koje se dešavaju dva puta godišnje izazivaju ozbiljan disbalans u organizmu i remete naš unutrašnji sat.

Uticaj na zdravlje i biološki ritam

"Mi veštački, u jednom danu, pokušavamo da svoj biološki mehanizam uskladimo sa i dalje postojećim promenama. To je kao neka vrsta socijalnog jet-laga,“ objašnjava doktorka Alčaz.

Ona ističe da je prolećno pomeranje sata posebno štetno, jer se tada spava sat vremena kraće, što većini ljudi teško pada.

"Kraći san dovodi do niza poremećaja u organizmu - smanjenog lučenja hormona rasta, promenjenog lučenja kortizola koji se tada oslobađa u pogrešnom trenutku. Može da dođe i do poremećaja serotonina, hormona koji je odgovoran za naše raspoloženje i emotivnu regulaciju. Lošija je i konsolidacija pamćenja, pa teže pamtimo nove sadržaje,“ navodi doktorka.

Prema njenom mišljenju, ovakve sezonske promene ne donose stvarne koristi, dok ljudsko telo trpi posledice koje su često neprimetne, ali dugoročno iscrpljujuće.

Trajno rešenje - bez pomeranja sata

"Bliža sam tome da nema promena i da to prihvatimo kao trajno rešenje. Ove ciklične promene, dva puta godišnje, više štete organizmu nego što koriste,“ - naglašava dr Alčaz.

Kako dodaje, ljudi koji su skloni depresijama ili pate od sezonskih promena raspoloženja obično bolje funkcionišu uz više dnevnog svetla, ali sama promena vremena predstavlja prevelik šok za organizam.

"Naš organizam ne voli nagle promene. Ravnoteža je ključna, a upravo nju svake godine remetimo pomeranjem sata,“ zaključuje doktorka.