Koja je razlika između emotivnog prejedanja i uživanju u hrani?

Dr Jorga objašnjava da li određena hrana može da podstakne anksioznost i depresiju

"To nije tačno. Pogrešno je tumačenje. Emocije i hrana imaju vezu, ali da to podstiče pravu dijagnozu depresije i anksioznosti, to nije slučaj," kaže Jorga i dodaje da hrana može da utiče na raspoloženje kod ljudi:

"Postoje ljudi koji su genetski skloni određenim ukusima, poput masnog, slatkog ili slanog. Genetski nosimo sklonost prema određenim ukusima, koja se razvija tokom godina. Naša ishrana može podsticati ili dobre, ili loše navike, a sve to se nadovezuje na postojeću genetiku. Kroz naš izbor hrane možemo doprineti kako pozitivnom, tako i negativnom ishodu. Između zadovoljstva i zloupotrebe postoji samo tanka linija," objašnjava.

Kroz hranu pokazujemo emocije

Psihoterapeut Jugoslava Zajić ističe da kroz hranu možemo pokazati emocije:

"Ishrana vođena emocijama može i ne mora biti problem. Ako dođe do emotivnih poremećaja ili psihijatrijskih oboljenja, ili ne dođe, sve u čemu se izgubi kontrola i nemate stepen uživanja, onda dolazimo u negativnu emociju. Tada prelazimo u poremećaj odnosa prema ishrani," rekla je Jugoslava i dodala da genetika u velikoj meri utiče na izbor hrane.

"Imamo primer da žene u PMS-u jedu više slatko. To je multidisciplinarni pristup. Može doći do metaboličkih i hormonskih disbalansa u telu, kada ono signalizira te ukuse koje mi imamo i onda nas podstiču. Kada smo tužni, neki ljudi mogu nezadovoljstvo izraziti kroz ishranu, prejedajući se hranom kao što je čokolada. To može biti faza, koja ne mora nužno biti bolest ili poremećaj, već stanje u kojem osoba traži drugačije zadovoljstvo, pod uslovom da se ne oseća nervozno. Takođe, iscrpljenost može dovesti do poremećaja šećera u krvi, gde prekomeran unos šećera uzrokuje pad šećera, što može izazvati umor, anksioznost i poremećaje raspoloženja," objašnjava psihoterapeut i dodaje koja je granica između ishrane vođene emocijama i emotivnog prejedanja:

"Upravo se tu radi o kontroli. Kada je vođena emocijama, poješćemo onoliko hrane koliko nam trenutno prija i nećemo imati posledice zbog toga i nećemo osećati grižu savest zbog toga" - dodaje.

Jorga je skrenula pažnju na razliku između uživanja u hrani i izražavanja negativnih emocija putem hrane:

"Emocije mogu biti pozitivne i negativne, a ovaj fenomen se odnosi na negativne emocije. Često nazivamo ovo kompenzativnim i stresogenim jedenjem, što nema pozitivan predznak. Hedonističko jedenje je egzogeno, jer uživate u hrani, a često ne rezultira povećanjem težine. S druge strane, kompenzativno ponašanje je patološko u tom smislu," objašnjava doktorka.