Odlazak na koncert nekada je značio nekoliko sati tokom kojih je pažnja bila usmerena gotovo isključivo na binu. Danas je slika drugačija – čim počnu prvi taktovi poznate pesme, iznad publike se pojavljuju desetine, a na velikim koncertima i hiljade telefona.
Neko snimi samo omiljenu pesmu, neko nekoliko fotografija, dok ima i onih koji gotovo čitav nastup gledaju kroz ekran. Upravo zato se već godinama vodi rasprava o tome gde prestaje želja da sačuvamo uspomenu, a počinje ometanje ljudi oko nas.
Odlazak na koncert nekada je značio nekoliko sati tokom kojih je pažnja bila usmerena gotovo isključivo na binu. Danas je slika drugačija – čim počnu prvi taktovi poznate pesme, iznad publike se pojavljuju desetine, a na velikim koncertima i hiljade telefona.
Koncerti i
muzički festivali odavno nisu samo mesta na kojima se sluša muzika, već događaji koji se fotografišu, snimaju i istog trenutka dele na internetu.
Neko snimi samo omiljenu pesmu, neko napravi nekoliko fotografija, dok ima i onih koji gotovo čitav nastup gledaju kroz ekran. Upravo zato se već godinama vodi rasprava o tome gde prestaje želja da sačuvamo uspomenu, a počinje ometanje ljudi oko nas.
Kada telefon postane važniji od bine
Problem nije samo u tome što publika snima. Podignut telefon lako može da zakloni pogled osobi koja stoji iza, posebno u parteru ili na mestima sa slabijom preglednošću.
Svetlost ekrana takođe može da bude primetna u zamračenoj dvorani, naročito kada veliki deo publike istovremeno podigne telefone.
Za same izvođače promenila se još jedna stvar. Umesto lica ljudi koji pevaju, reaguju i prate nastup, sa bine često vide redove ekrana.
Zbog toga su pojedini poznati muzičari odlučili da postave jasna pravila.
Bob Dylan, Jack White i Tool među onima koji ograničavaju telefone
Bob Dylan i tokom 2026. održava nastupe na kojima se primenjuje „phone-free“ pravilo. Telefoni posetilaca smeštaju se u posebne
Yondr torbice, koje ostaju kod vlasnika, ali su zaključane dok traje nastup.
Ako je nekome telefon potreban, može da ode u prostor predviđen za njegovo korišćenje, gde se torbica otključava. Posetioci, dakle, ne ostavljaju uređaj organizatorima, već ga sve vreme imaju kod sebe.
Sličan sistem koristi i Jack White. Na njegovom zvaničnom sajtu navodi se da se Yondr koristi i tokom turneje 2026, dok fanovi nakon nastupa mogu da pristupe profesionalno snimljenim koncertnim video-materijalima.
Tool ima nešto drugačiji pristup. Bend tokom većeg dela nastupa ograničava fotografisanje i snimanje, dok se na pojedinim pesmama publici dozvoljava da izvadi telefon.
Maynard James Keenan objasnio je početkom 2026. da takvo pravilo nije uvedeno samo zbog izvođača, već i zbog ljudi kojima telefoni ispred njih zaklanjaju pogled na binu.
Takav kompromis možda pokazuje kako bi koncerti u budućnosti mogli da izgledaju – nekoliko minuta za fotografije i snimke, a ostatak večeri za muziku.
Ali šta je sa uspomenama?
Potpuna zabrana ipak nema samo pristalice.
Za veliki broj ljudi fotografija ili kratak video-snimak sa koncerta jeste uspomena kojoj će se kasnije vratiti. Koncert omiljenog izvođača nekome se događa jednom u životu, pa je sasvim razumljiva želja da deo tog trenutka ostane zabeležen.
Društvene mreže dodatno su promenile način na koji doživljavamo događaje. Fotografije i snimci više se ne čuvaju samo u privatnim albumima – često se gotovo istog trenutka dele sa prijateljima i pratiocima.
Tu su i praktični razlozi. Roditelji žele da budu dostupni deci, ljudi se na velikim događajima dogovaraju gde će se pronaći, a u hitnoj situaciji telefon može biti veoma važan.
Kod sistema poput Yondr torbica uređaj zato nije oduzet posetiocu. Ostaje kod njega, a organizatori predviđaju mesta na kojima može da bude otključan i korišćen ako je potrebno.
Možda nije potrebna potpuna zabrana
Izbor između koncerta prepunog podignutih telefona i potpune zabrane možda ipak nije jedino rešenje.
Organizatori mogu da odrede delove koncerta tokom kojih je snimanje dozvoljeno, izvođač može da pozove publiku da jednu pesmu snimi, a zatim da telefone vrati u džepove.
I sami posetioci mogu da naprave jednostavan kompromis – nekoliko fotografija i kratak snimak sasvim su dovoljni da trenutak ostane sačuvan.
Uostalom, povremeno odvajanje od ekrana nije tema samo na koncertima.
Digitalni detoks i svesno postavljanje granica u korišćenju telefona sve češće postaju deo svakodnevice.
Jer koliko god kvalitetna kamera bila u našem telefonu, snimak teško može da prenese ono zbog čega smo na koncert zapravo došli: zvuk uživo, reakciju publike i osećaj da se nešto događa upravo tada i upravo pred nama.
Možda zato pravo pitanje više nije da li telefone treba potpuno zabraniti, već koliko smo spremni da ih na nekoliko sati jednostavno ne koristimo.
