Sveti Ilija Gromovnik: Zašto se na Ilindan ne radi i šta kaže narodno verovanje

Sveti Ilija jedan je od najpoštovanijih starozavetnih proroka, a njegov praznik, poznat kao Ilindan, obeležava se 2. avgusta po gregorijanskom, odnosno 20. jula po julijanskom kalendaru.

U hrišćanskom predanju pamti se kao odlučan borac za veru, dok je u narodnoj tradiciji dobio naziv Ilija Gromovnik i postao simbol munja, oluja i snažnih prirodnih pojava.

Ko je bio Sveti prorok Ilija?

Prema biblijskom predanju, Sveti Ilija živeo je u devetom veku pre nove ere i svojim delovanjem pozivao narod da se vrati veri u jednog Boga.

Predanje kaže da nije preminuo na uobičajen način, već da je vatrenim kolima uznet na nebo. Upravo zbog ove slike vatre i neba, u narodnoj mašti povezan je sa gromovima, munjama i nevremenom.

Ipak, običaji koji su se vekovima razvijali oko Ilindana pripadaju narodnoj tradiciji i ne treba ih poistovećivati sa zvaničnim crkvenim učenjem.

Zašto se na Ilindan ne radi?

U mnogim krajevima Srbije veruje se da na Ilindan ne treba obavljati teške fizičke poslove, naročito radove u polju.

Prema narodnom verovanju, Sveti Ilija toga dana upravlja munjama i gromovima, pa bi rad tokom praznika mogao da izazove njegovu ljutnju i donese nevreme, grad ili štetu usevima.

Zbog toga se 2. avgusta tradicionalno odmaralo, odlazilo u crkvu i provodilo vreme sa porodicom. Oni kojima je Sveti Ilija krsna slava praznik obeležavaju slavskim kolačem, žitom, svećom i molitvom.

Med sa Ilindana u narodnoj tradiciji

Posebno mesto među ilindanskim običajima zauzima med.

U pojedinim krajevima nekada se verovalo da med izvađen iz košnice na Ilindan ima naročitu snagu. Čuvao se tokom godine i koristio kada je neko bolestan ili iscrpljen.

Postojao je i običaj da se deci medom namažu obrazi kako bi tokom godine bila zdrava i vesela. Reč je, međutim, o narodnom običaju, a ne o potvrđenom načinu lečenja.

Šta znači kada na Ilindan grmi?

Grmljavina na ovaj praznik u narodu se tumačila kao znak da Sveti Ilija svojim munjama progoni nečiste sile.

Stari su verovali da mesto na koje udari grom pokazuje gde se sakrilo zlo, pa su oluje na Ilindan izazivale posebno strahopoštovanje.

U nekim krajevima postojalo je i verovanje da se tokom grmljavine ne treba krstiti, jer se nečista sila navodno skriva ispod znaka krsta. Ovakva tumačenja deo su narodnog predanja i nemaju uporište u crkvenom učenju.

Crkva, naprotiv, vernike upućuje na molitvu, veru i smirenost, a ne na strah od praznoverja.

Ilindan se u narodnom kalendaru smatra prekretnicom između najtoplijeg dela leta i postepenog približavanja jeseni.

Odatle potiče i poznata izreka:

„Od Svetog Ilije sunce sve milije.“

Ona ne znači da leto odmah prestaje, već da dani postepeno postaju kraći, jutra svežija, a najveće letnje žege počinju da popuštaju.

U narodu se govorilo i da je posle Ilindana voda hladnija, zbog čega su mnogi izbegavali kupanje u rekama i jezerima. I ovo je deo tradicionalnog verovanja, a ne strogo pravilo.

Slave, litije i seoski sabori

Sveti Ilija je krsna slava brojnih porodica, ali i zaštitnik mnogih sela, crkava i manastira.

U mestima koja ga obeležavaju kao seosku ili gradsku slavu organizuju se litije, molitve, sabori i okupljanja. Nekada su vašari na Ilindan predstavljali jedan od najvažnijih događaja tokom leta, kada su se okupljali ljudi iz okolnih sela, trgovalo se i sklapala nova poznanstva.

Brojni običaji sačuvali su se do danas, posebno u seoskim sredinama i među porodicama koje neguju tradiciju svojih predaka.

Sveti Ilija kao simbol vere i snage

Lik Svetog Ilije u narodnoj kulturi objedinjuje hrišćansko poštovanje proroka i starija verovanja vezana za sile prirode.

Zbog povezanosti sa gromovima, u slovenskoj tradiciji pojedine osobine nekadašnjeg boga groma prenete su na Svetog Iliju. Vremenom su se hrišćansko predanje i narodni običaji isprepletali, pa je Ilindan postao jedan od praznika za koji se vezuje veliki broj priča i zabrana.

Bez obzira na narodne običaje, osnovna poruka praznika ostaje vera, odgovornost i poštovanje prema prirodi i ljudima.