"Dojadilo mi je da se kerebečim": Pavle Vuisić je pre tačno vek rođen, jednim pismom je sve objasnio

Iako je prošlo tačno sto godina od rođenja Pavla Paje Vuisića, sećanje na ovog „vulkana glume“ ne bledi.

Za svet je bio filmska gromada, a za sebe – slobodan čovek, pesnik i zaljubljenik u reku koji je popularnost podnosio samo zato što je morao.

Bio je nepredvidiv, živopisan i raskošno talentovan. I danas, decenijama nakon njegovog odlaska, Paja nas iznenađuje, zasmejava i tera na suze.

Njegove uloge su antologija domaće kinematografije, ali je u srca publike ušao pre svega kao Paja Čutura iz kultnih "Kamiondžija“, gde je uz Miodraga Petrovića Čkalju činio tandem koji je obeležio jednu eru.

"Molim da iz kandidature budem isključen“

Pavle je u svojoj bogatoj karijeri sakupio najprestižnije nagrade – od Zlatne arene u Puli do Sedmojulske nagrade.

Ipak, on ih nije želeo. Bio je čovek specifičnog senzibiliteta koji je prezirao ceremonije i formalnosti.

Kada je 1986. godine saznao da mu pripremaju nagradu za životno delo, umesto govora zahvalnosti, poslao je kratko i oštro pismo:

Pismo koje je šokiralo udruženja

"Čuo sam od sekretarice Sneške da sam kandidovan za još nekakvu nagradu. Pošto svi znaju da za njima ne žudim, molim da iz ove kandidature budem isključen.“

Telegram televiziji: Od sutra sam u Grčkoj

Njegov otpor prema javnom „kerebečenju“ išao je toliko daleko da je jednom prilikom odbio učešće u novogodišnjem programu, što je tada bilo nezamislivo. Urednici su insistirali, a Pavle im je poslao telegram koji je ušao u legendu:

"Ne mogu snimati novogodišnji program. Stop. Ne zovite me. Stop. Od sutra sam u Grčkoj. A pravo da vi rečem, dojadilo mi je više da se kerebečim“.

Odlazak poslednjeg autentičnog boema

Poslednju bitku Pavle je izgubio 1. oktobra 1988. godine, nakon tromesečne borbe sa karcinomom.

Otišao je u 62. godini, ostavivši iza sebe prazninu koju niko nije uspeo da popuni.

Njegova testamentarna želja bila je da se o njegovoj smrti ne piše i da se ne drže govori, želeo je da ode tiho, baš kao što je i živeo kada bi se ugasile kamere, povlačeći se na svoju reku.