Bol u grlu može da se javi i usred leta, ali klima i sladoled nisu isto što i infekcija. Problem češće nastaje kada se suvoća i nadražaj spoje sa dehidracijom, manjkom sna, dimom ili boravkom u gužvi.Usred vrelog dana ulazimo u rashlađenu prostoriju, sedamo blizu klima uređaja i posežemo za ledenim napitkom ili sladoledom. Ako grlo ubrzo počne da peče, grebe ili boli, klima najčešće postaje prvi osumnjičeni.Ipak, važno je napraviti razliku između infekcije i običnog nadražaja. Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, većinu bolova u grlu izazivaju virusi, dok bakterije, alergije, duvanski dim i drugi nadražujući faktori predstavljaju dodatne moguće uzroke.
Klima uređaj, hladan napitak ili sladoled ne mogu sami da stvore virus ili bakteriju. Mogu, međutim, kod osetljivih osoba da isuše ili nadraže sluzokožu i tako izazovu simptome koji podsećaju na početak infekcije.ORL specijalistkinja prof. dr Čigdem Kalajčik izdvojila je sedam navika na koje bi tokom leta trebalo obratiti pažnju.
Povezane vesti
1. Klima je podešena prenisko i duva direktno u vas
Velika temperaturna razlika između spoljašnjeg vazduha i rashlađene prostorije može biti neprijatna za disajne puteve. Još veći problem nastaje kada hladan vazduh satima duva pravo u lice, vrat ili grudi.Veoma hladan i suv vazduh može da izazove suvoću, zatezanje i nadražaj grla, navodi se i u stručnom materijalu britanske zdravstvene službe o uticaju suvog vazduha i klima uređaja na grlo.To ne znači da tokom vrućine treba isključiti klimu. Važnije je koristiti je umereno:- vazduh ne bi trebalo da duva direktno prema mestu na kojem sedite ili spavate;
- prostoriju rashlađujte postepeno;
- temperaturu prilagodite tako da vam nije hladno;
- povremeno provetrite prostoriju;
- ukoliko je vazduh veoma suv, razmotrite upotrebu čistog ovlaživača.
- Ne postoji jedna temperatura koja odgovara svima. Mnogo je važnije da prostor ne bude previše hladan i da ne sedite neposredno ispod uređaja.
Ako se zbog vrućine i klime budite bez energije, pročitajte i zbog čega se leti osećamo umorno čak i nakon dovoljno sna.
2. Tokom dana ne pijete dovoljno vode
Na visokim temperaturama organizam gubi više tečnosti znojenjem. Ako taj gubitak ne nadoknadimo, mogu se javiti žeđ, umor, glavobolja, tamnija mokraća i osećaj suvoće u ustima i grlu.Suva sluzokoža postaje osetljivija na vazduh iz klima uređaja, dim, prašinu i druge nadražujuće faktore. Zato se tokom dana može javiti grebanje u grlu čak i kada nema infekcije.Vodu je najbolje piti redovno, u manjim količinama, bez čekanja da žeđ postane izražena. Potrebe nisu jednake za sve i zavise od temperature, fizičke aktivnosti, zdravstvenog stanja i količine tečnosti koju unosimo hranom.Dovoljan unos vode može da ublaži suvoću i neprijatan osećaj, ali nije garancija da nećete dobiti virusnu ili bakterijsku infekciju.3. U gužvi zaboravljate na higijenu ruku i svež vazduh
Letovališta, javni prevoz, tržni centri, aerodromi i zatvoreni klimatizovani prostori često su puni ljudi. Blizak kontakt u takvom okruženju olakšava širenje respiratornih virusa.Rizik dodatno raste kada nakon dodirivanja rukohvata, kvaka, ekrana i drugih zajedničkih površina rukama dodirujemo nos, usta ili oči.Svetska zdravstvena organizacija navodi da pravilna higijena ruku u javnim i kućnim uslovima doprinosi smanjenju akutnih respiratornih infekcija.Ruke bi trebalo prati vodom i običnim sapunom, naročito pre jela i nakon kašljanja, kijanja ili brisanja nosa. Kada voda i sapun nisu dostupni, može se koristiti sredstvo za dezinfekciju sa najmanje 60 odsto alkohola, pod uslovom da ruke nisu vidljivo prljave.U zatvorenim prostorima značajni su i provetravanje i izbegavanje bliskog kontakta sa osobama koje imaju simptome respiratorne infekcije.
Foto: Freepik.com
4. Ledene napitke i sladoled konzumirate prebrzo
Sladoled sam po sebi ne izaziva infekciju grla. Isto važi i za hladnu vodu, sok ili drugu rashlađenu hranu.Zanimljivo je da CDC među načinima za ublažavanje već postojećeg bola u grlu navodi i komadiće leda ili ledene poslastice. To pokazuje da hladnoća nije univerzalni neprijatelj grla.Reakcija ipak nije kod svih ista. Kod osoba čije je grlo već suvo ili nadraženo, veoma hladan napitak popijen brzo može privremeno da izazove peckanje, bol ili neprijatan osećaj prilikom gutanja.Ako vam hladno prija, nema razloga da ga potpuno izbacite. Ako primećujete da vam pogoršava tegobe, sladoled i napitke konzumirajte sporije i birajte temperaturu koja vam više odgovara.Nije neophodno da nakon sladoleda obavezno popijete mlaku vodu. Za takvo pravilo nema dovoljno pouzdane medicinske osnove.5. Kasno ležete i ne ostavljate vreme za odmor
Leti se često menja dnevni ritam. Duže ostajemo budni, više putujemo, izlazimo i pokušavamo da u jedan dan smestimo što više aktivnosti.Jedna neprospavana noć neće automatski dovesti do infekcije, ali učestali nedostatak sna može da utiče na odbrambene sposobnosti organizma. Američki CDC navodi da gubitak sna utiče na različite delove imunskog sistema i može biti povezan sa većim rizikom od infekcija.Odraslim osobama uglavnom je potrebno najmanje sedam sati sna, mada individualne potrebe mogu biti različite.Ako vam visoke temperature remete odmor, pogledajte praktične savete o tome kako lakše spavati tokom tropskih noći.6. Satima ostajete u mokrom kupaćem kostimu ili znojavoj odeći
Boravak u mokrom kupaćem kostimu ne može da izazove virusnu ili bakterijsku infekciju grla. To je važno naglasiti kako se hladnoći ne bi pripisala bolest koja ima potpuno drugi uzrok.Ipak, mokra odeća, naročito u kombinaciji sa jakim strujanjem vazduha iz klima uređaja, može izazvati osećaj hladnoće i neprijatnosti. Kod osoba koje već imaju osetljivo ili nadraženo grlo, taj osećaj može biti izraženiji.Nakon izlaska iz mora ili bazena svakako je dobro presvući mokar kupaći kostim i znojavu odeću. To je korisno zbog udobnosti, kože i sprečavanja drugih iritacija, ali ne predstavlja zaštitu od virusa ili bakterija.Ako se uz bol u grlu pojave temperatura, otečene žlezde, kašalj, curenje nosa ili izražena malaksalost, uzrok ne treba tražiti samo u mokroj odeći.7. Boravite u zadimljenim prostorima
Cigarete, elektronske cigarete i pasivno pušenje mogu da nadraže sluzokožu grla i disajnih puteva. Posledice mogu biti suvoća, kašalj, promuklost, grebanje i osećaj pečenja.Tokom leta izloženost dimu može biti izraženija na prepunim terasama, u zatvorenim klimatizovanim prostorima ili automobilima sa nedovoljnom ventilacijom.CDC navodi pušenje i izloženost duvanskom dimu među poznatim uzrocima bola i nadražaja grla. Posebno bi trebalo izbegavati pušenje u zatvorenoj prostoriji, automobilu ili blizini dece.Otvaranje prozora ne uklanja potpuno štetne materije iz duvanskog dima. Najsigurnije je da se u zatvorenom prostoru uopšte ne puši.Kako da znate da li je grlo samo nadraženo ili je u pitanju infekcija?Suvoća i nadražaj zbog klima uređaja često se ublaže nakon izlaska iz hladne prostorije, unosa tečnosti i odmora. Obično nisu praćeni visokom temperaturom ili izraženom malaksalošću.Kod virusne infekcije mogu se javiti:- curenje ili zapušenost nosa
- kašalj
- promuklost
- kijanje
- umor i bolovi u telu
- povišena temperatura
Šta možete da uradite kada se bol već pojavi?
Ukoliko su tegobe blage, mogu pomoći:- redovan unos vode
- topli ili hladni napici, u zavisnosti od toga šta vam prija
- grgljanje mlake slane vode kod odraslih i starije dece
- odmor
- izbegavanje dima i alkohola
- ovlaživanje veoma suvog vazduha
- med za odrasle i decu stariju od godinu dana
Kada bol u grlu zahteva pregled lekara?
Prema preporukama britanske zdravstvene službe, pomoć lekara treba potražiti ako bol u grlu ne prolazi nakon nedelju dana, često se vraća, praćen je veoma visokom temperaturom ili znacima dehidracije.Hitna procena potrebna je ako se pojave:- otežano disanje
- nemogućnost gutanja
- nekontrolisano curenje pljuvačke
- neobičan, visok zvuk pri disanju
- simptomi koji se brzo pogoršavaju
