Albert Ajnštajn se danas smatra jednim od najvećih umova u istoriji čovečanstva. Njegov doprinos fizici i razumevanju univerzuma zauvek je promenio svet. Međutim, iza slike simpatičnog, rasejanog naučnika sa razbarušenom kosom krila se kompleksna i često hladna ličnost. Njegove ekscentrične osobine uključivale su i ozbiljne probleme u društvenim odnosima, što se najdrastičnije odrazilo na žene u njegovom životu.Kada se Ajnštajn 1903. godine oženio srpskom fizičarkom Milevom Marić, niko nije mogao da nasluti da će se njihova početna strast pretvoriti u bračni košmar, obeležen bizarnim ugovorima, emotivnim ucenama i porodičnim tragedijama.
Brak rođen iz zajedničke strasti prema nauci
Kada je dvadesetčetvorogodišnji Albert Ajnštajn rešio da stane na ludi kamen sa četiri godine starijom Milevom Marić, činilo se da su savršen par. Upoznali su se na Švajcarskom politehničkom institutu u Cirihu, gde je Mileva bila jedna od retkih žena koje su uspele da upišu studije matematike i fizike u vreme kada je to za žene sa Balkana bilo gotovo nezamislivo.Na početku veze, oboje su bili opčinjeni jedno drugim. Delili su duboku strast prema fizici, provodili sate diskutujući o naučnim teorijama i blisko sarađivali. Ipak, Ajnštajnova posvećenost radu brzo je prerasla u potpunu izolaciju. Često je bio toliko zaokupljen studijama i formulama da je zanemarivao osnovnu ličnu higijenu, ostavljajući utisak čoveka koji je zapravo već "venčan" za svoj posao.
Misterija prve ćerke: Šta se desilo sa Lizerl?
Prve dane njihove ljubavi obeležio je misteriozan i duboko tragičan događaj o kome se decenijama ćutalo. Godine 1902, godinu dana pre zvaničnog venčanja, Mileva je van braka rodila devojčicu koja je dobila ime Lizerl.Zanimljivo je da javnost za postojanje ovog deteta uopšte nije znala sve do 1987. godine – čak 30 godina nakon Ajnštajnove smrti – kada je objavljena zbirka njegovih privatnih pisama i dokumenata. Do danas niko sa sigurnošću ne zna šta se dogodilo sa Lizerl.Postoje dve glavne teorije među istoričarima
Pritisak porodice: Jedni tvrde da je Ajnštajnova majka, koja je otvoreno pokazivala netrpeljivost prema Milevi, naterala par da dete da na usvajanje.Tragičan kraj: Većina biografa ipak veruje da su devojčicu u Srbiji odgajali Milevini roditelji i da je preminula vrlo rano, u ranom detinjstvu, od posledica šarlaha, prenosi sajt ranker.com.
Šokantan ugovor o braku: Lista surovih zahteva
Nakon 11 godina zajedničkog života, brak je 1914. godine zapao u duboku krizu. Kako bi pokušali da očuvaju zajednicu zbog dvojice sinova, Ajnštajn je sastavio ugovor sa preciznim uslovima pod kojima pristaje da se vrati kući. Ovaj dokument, koji danas izaziva nevericu, pokazao je koliko je naučnik bio spreman da emotivno distancira svoju suprugu.U prvom delu ovog rigoroznog ugovora, Ajnštajn od Mileve zahteva sledeće:- Da se moja odeća i veš održavaju u besprekornom stanju
- Da redovno dobijam svoja tri obroka u svojoj sobi
- Da moja spavaća i radna soba budu uvek uredne, a posebno da moj radni sto bude ostavljen isključivo za moju upotrebu
Povezane vesti
"Prekini sve lične odnose sa mnom"
Ajnštajn se nije zaustavio samo na kućnim poslovima. Izričito je zahtevao ukidanje bilo kakve emotivne ili fizičke intimnosti. Od Mileve je tražio da "prekine sve lične odnose sa njim, osim onih koji su apsolutno neophodni iz društvenih razloga.Ugovor je sadržao i sledeće detaljne stavke
"Konkretno, odustaćeš od: mog sedenja kod kuće sa tobom, mog izlaženja ili putovanja sa tobom. Nećeš očekivati nikakvu intimnost od mene, niti ćeš me na bilo koji način prekoriti."Takođe, Mileva je morala da pristane na pravilo da odmah prestane da priča ili da napusti njegovu radnu sobu čim on to zatraži, uz obavezu da muža ne kompromituje pred decom. Želeći da sačuva porodicu, Mileva je u tom trenutku pristala na ove ponižavajuće uslove, pa su u braku proveli još pet mučnih godina.Da li je Mileva Marić koautor teorije relativnosti?
U modernim naučnim krugovima i dalje se vodi žustra debata o tome koliki je bio stvarni doprinos Mileve Marić u stvaranju čuvene Teorije specijalne relativnosti (objavljene 1905. godine). Mileva je posedovala izuzetan talenat za matematiku i nauku, ali nakon udaje nikada nije izgradila sopstvenu nezavisnu karijeru.Neki istoričari i teoretičari idu toliko daleko da tvrde da je ona bila nepokretni koautor Ajnštajnovih najvećih radova, ali da je njeno ime namerno izostavljeno zbog tadašnjih patrijarhalnih standarda u nauci. Ipak, zvanična istorija ove tvrdnje i dalje smatra neuveliko utemeljenim, jer ne postoje direktni pisani dokazi ili matematički proračuni sa njenim potpisom koji bi to stopostotno potvrdili.Konačni razvod i skandal sa rođakom
Brak je definitivno doživeo krah kada je Ajnštajn 1912. godine započeo tajnu aferu sa svojom bliskom rođakom, Elzom Levental. Od Mileve se zvanično razveo 1919. godine, nakon čega se odmah oženio Elzom.Međutim, ni taj brak nije bio lišen bizarnih skandala. Sačuvana pisma Ilze Levental (Elzine ćerke iz prvog braka) otkrivaju da je Ajnštajn u jednom trenutku bio u dilemi da li da oženi majku ili njenu mladu ćerku Ilze. Sam Ajnštajn je navodno prepustio devojci da odluči, rekavši da je spreman na brak sa bilo kojom od njih dve.Iako je sa Elzom ostao do njene smrti 1936. godine, istorijski izvori potvrđuju da je slavni fizičar i tokom tog braka nastavio da održava brojne paralelne ljubavne afere, ostajući do kraja života genije u fizici, ali potpuni autsajder u emotivnim odnosima.Životi istorijskih ličnosti nas često podsećaju da ljudska genijalnost na jednom polju ne podrazumeva savršenstvo na drugomToksični odnos Alberta i Mileve ostaje svedočanstvo o teškom položaju žena u nauci s početka 20. veka, ali i opomena da se iza velikih istorijskih uspeha često kriju teške lične drame.
