Blaga Marija: Običaji, verovanja i molitva velike zaštitnice žena

Blaga Marija je narodni naziv za Svetu Mariju Magdalenu, jednu od najpoznatijih žena iz jevanđeljskih priča i vernu sledbenicu Isusa Hrista.

Pravoslavna crkva njen praznik obeležava 22. jula po julijanskom, odnosno 4. avgusta po gregorijanskom kalendaru.

Ko je bila Marija Magdalena

Marija Magdalena poticala je iz Magdale, mesta koje se nalazilo na obali Galilejskog jezera. Prema jevanđeljskom predanju, Hristos ju je izbavio od sedam demona, nakon čega je postala njegova odana učenica i pratila ga tokom propovedanja.

Bila je među ženama koje su ostale uz Hrista tokom njegovog stradanja, a rano ujutru, nakon raspeća, došla je do njegovog groba. Prema crkvenom predanju, upravo je Marija Magdalena bila među prvim svedocima Hristovog vaskrsenja i vest o tome prenela apostolima. Zbog toga je u pravoslavlju poznata kao mironosica i ravnoapostolna svetiteljka.

Zašto se Marija Magdalena povezuje sa crvenim jajetom

Prema hrišćanskom predanju, Marija Magdalena je nakon Hristovog vaskrsenja otputovala u Rim, gde je caru Tiberiju govorila o Isusovom životu, stradanju i vaskrsenju.

Veruje se da mu je tom prilikom predala crveno jaje, simbol novog života, uz reči: „Hristos vaskrse“.

Ovo predanje često se povezuje sa običajem farbanja vaskršnjih jaja u crvenu boju. Crvena boja simbolizuje Hristovu krv, dok jaje predstavlja novi život i vaskrsenje.

Prema crkvenom predanju, Marija Magdalena je nakon boravka u Rimu otišla u Efes, gde je pomagao i propovedao apostol Jovan Bogoslov. Tamo je završila svoj zemaljski život.

Običaji za Blagu Mariju

Iako Blaga Marija u crkvenom kalendaru nije označena crvenim slovom, u narodu se ovaj praznik veoma poštuje.

Prema starim običajima, 4. avgusta izbegavali su se teški fizički poslovi, naročito radovi u polju. Verovalo se da bi dan trebalo provesti mirno, uz odmor, molitvu i vreme provedeno sa porodicom.

Žene su odlazile u crkvu, palile sveću i molile se Svetoj Mariji Magdaleni za zdravlje, porodični mir, ljubav i zaštitu. U pojedinim krajevima verovalo se da žena koja se iskreno pomoli na Blagu Mariju može da zatraži ispunjenje jedne želje.

Ovi običaji deo su narodnog nasleđa i ne predstavljaju obavezna crkvena pravila.

Zašto se kaže da je Blaga Marija sestra Svetog Ilije

U narodnom predanju Blaga Marija se smatra sestrom Svetog Ilije Gromovnika, čiji se praznik obeležava dva dana ranije, 2. avgusta.

Zbog toga su se grmljavina, grad i nevreme oko ova dva praznika nekada objašnjavali rečima da „brat i sestra razgovaraju“.

Blaga Marija je, za razliku od svog navodno strogog i vatrenog brata, u narodnim pričama predstavljena kao blaga, milostiva i zaštitnički nastrojena svetiteljka. Upravo iz tog verovanja potiče i njen narodni naziv.

Šta bi trebalo uraditi na Blagu Mariju

Na ovaj praznik vernici mogu da odu na liturgiju, zapale sveću i pomole se za zdravlje, mir i dobrobit svojih najbližih.

Suština praznika nije u strahu od kazne ukoliko se nešto radi, već u sećanju na vernost, hrabrost i duhovnu snagu Svete Marije Magdalene, koja je ostala uz Hrista i u najtežim trenucima.