Nepoznat detalj iz života MIlana Marića
Tokom predstavljanja monografije Žarka Lauševića, u emotivnoj atmosferi ispunjenoj sećanjima, Milan Marić ispričao je jednu do sada nepoznatu anegdotu o svom prvom susretu sa legendarnim glumcem. Priču koja je, kako je rekao, obeležila početak njihovog specifičnog, nežnog i nenametljivog odnosa.Povezane vesti
Priču koja je, kako je rekao, obeležila početak njihovog specifičnog, nežnog i nenametljivog odnosa."Bilo je to nakon što je pogledao seriju Pad. Pozvao me da se vidimo i popričamo. Dolazim popodne… pod tremom, nisam mogao da se opustim,“ započeo je Milan.Kaže da ga je Žarko dočekao sa onim svojim blagim, očinskim držanjem — odnosom koji, kako Marić kaže, nikada nije bio forsiran, već prirodan i topao. „Gradili smo taj odnos spontano, iz situacija koje su se same dešavale.“A onda ono što danas zvuči kao filmska scena — njihov ručak."Sedeli smo, pričali, nikako da pređemo na razgovor o seriji. Kaže on: Hajde da ručamo… kad suši.“Milan priznaje da je bio ukočen od treme, ali Žarko ga je, kao stariji brat ili otac, pokušavao opustiti:"Objašnjava mi: imaš sa vasabijem, soja sosom… a ja mrljam, umačem šta stignem. Kaže: ‘Jedi slobodno, da ti poručim nešto drugo?’ A ja: ‘Ne, ne, super je.’“Ali tu nije kraj. Žarko je primetio da ga trema i dalje drži."Kaže on: ‘Dođi da ti pokažem masažer za noge.’ Video je da sam napet. Seo sam, on pustio masažer… i ja se nakon ne znam koliko vremena zaista opustim.“Milan je tek nakon dve godine od smrt Žarka Lauševića priznao pravu istinu: "Sada mogu da priznam. Dragi Žarko… ja imam alergiju na morske plodove. Bio sam spreman na rizik.“Ali tu nije kraj. Žarko je primetio da ga trema i dalje drži.„Kaže on: ‘Dođi da ti pokažem masažer za noge.’ Video je da sam napet. Seo sam, on pustio masažer… i ja se nakon ne znam koliko vremena zaista opustim.“Kada je sve prošlo, Žarko ga je gledao onako pronicljivo, sa blagim osmehom:„Pita me: ‘Što si bio toliko napet?’ A ja kažem: ‘Ma ništa…’ a sad mogu da priznam.“
Bila je to priča o nežnosti koja se retko sreće, o velikom čoveku koji je umeo da vidi druge. O tome kako je jedan stariji glumac otvorio vrata poverenja jednom mlađem.I o tome kako se, kroz najjednostavnije trenutke — ručak, razgovor, masažer za noge - stvaraju uspomene koje žive zauvek.
