Kako je pas razotkrio laž u braku ljubavi bez budućnosti

Iluzija odnosa i pritajena napetost

Ljubav bez budućnosti je upravo takva laž. Izgleda kao odnos. Ima formu, ima reči, ima rutinu. Ima poruke, dodire, planove koji se nikada ne realizuju. Ima obećanja koja vise u vazduhu, dovoljno jaka da zadrže, ali nikada dovoljno konkretna da se ostvare.

I u tom prostoru između onoga što jeste i onoga što nikada neće biti, nastaje napetost.

Simptom koji otkriva istinu

Jer pas ne živi u priči. Pas živi u polju. Kada je ta žena došla kod mene, nije došla zbog lošeg braka ili nedostatka ljubavi. Došla je zbog psa. Uvek je tako. Ljudi retko dolaze zbog istine.

Dolaze zbog simptoma. Njen pas je naskakao na nogu. Ne povremeno. Ne slučajno. Već uporno, gotovo opsesivno, kao da pokušava nešto da izbaci iz sebe što ne može drugačije.

I to je bilo u fokusu, stetilizacija nije pomogla, isko većina vas koja ovo čita verovatno je na to prvo pomislia.

Dva vterintats i trener su joj savetovali da steriliše pas što je žena i uradlia, jer logično je. Možda i jeste logično u linearnoj ravni posmatranja simptom.

Pas kao ogledalo unutrašnjeg stanja

U klasičnom pristupu, to bi bilo objašnjeno kroz energiju, dominaciju, uzbuđenje. Zatim je od drugih dobijala predloge da ga moždw više šeta , da ga umori, da ga koriguje, da ga ignoriše.

Sve to deluje logično. I sve to promašuje suštinu. Jer pas nije pokušavao da “se ponaša”. Pas je pokušavao da kaže.

U poretku harmonije, posebno u radu sa sistemima gde pas nije odvojen od čoveka već duboko povezan sa njegovim unutrašnjim stanjem, ovakvo ponašanje ima težinu.

Neartikulisana energija u porodičnom sistemu

Ono ne dolazi iz psa, već kroz psa. Naskakanje je telesni izraz seksualne energije koja nije na svom mestu, pritajene destruktivne seksualnosti.

To je rečenica koja većini ljudi zvuči neprijatno. Ali neprijatnost ne znači da nije tačna.

Kada seksualna energija izađe iz svog prirodnog toka, kada ne pripada odnosu u kojem bi trebalo da se odvija, onavijena je sistemom lažu i traži način da je izrazi. Ako ljudi to ne mogu ili ne žele da pogledaju, neko drugi će to uraditi umesto njih.

Kada pas preuzme teret tajni

Vrlo često, to bude pas. U tom konkretnom slučaju, postojala je ljubav koja nije imala budućnost.

Odnos koji nije bio priznat, nije bio postavljen, nije imao svoje mesto. Možda afera. Možda emocionalna veza koja je ostala skrivena. Možda odnos koji je trebalo da se završi, ali nije. Takva "ljubav" e nestaje.

Ona ostaje u polju. I traži izlaz. Pas je često upravo taj izlaz.

Tačnost životinjskog instinkta

On nije razumeo “ko je s kim”. Nije znao za brak, za vernost, za društvene norme. Ali je osećao napetost. Osećao je energiju koja nije imala svoje mesto. I kroz svoje telo pokušavao je da je reguliše.

Zato je naskakao. Ne zato što je bio “nevaspitan”. Već zato što je bio tačan. Kada sam joj rekao da ili ona ili njen muž imaju nekoga sa ljubavnike, nisam to rekao da bih provocirao.

Rekao sam jer je polje to već pokazivalo. Pas je to već pokazivao.

Otpor prema neprijatnoj istini

Ona je reagovala kao većina ljudi kada se dotakne istina pre nego što su spremni. Otporom. Ljutnjom.

Demonstrativno je otišla uz psovke da ne znam o čemu govorim i da ona ima savršen brak i da je kod nje sve u redu.

Ali istina ima jednu osobinu koju nijedna laž nema. Ona ne nestaje. Može se ignorisati, može se potiskivati, može se racionalizovati. Ali ostaje. I pre ili kasnije, izađe na površinu.

Rasplet i nestanak simptoma

Šest meseci kasnije, istina je izašla. Muž je imao aferu. Niihov brak bio je odnos bez budućnosti. Veza koja nije mogla da postane ništa više, ali je bila dovoljno jaka da poremeti sve što je postojalo.

Razveli su se. On je otišao. I ono što je najzanimljivije, nekome ko ne razume kako sve ovo funkconiše, pas je prestao da naskače istog dana kada je, sada već bivši muž, izašao iz stana.

Integracija sistema i kraj laži

Bez ijedne intervencije. Bez treninga. Bez “rada na ponašanju”. Zašto? Zato što više nije bilo laži koju treba razkrinkati.

Kada se sistem integriše, kada se stvari postave na svoje mesto, pas nema potrebu da govori. Njegova uloga se završava u tom kontekstu.

I tu dolazimo do onoga što većina ljudi ne želi da prihvati. Pas ne razotkriva laž zato što “zna istinu”. On je ne može ne osećati.

Pas kao nepogrešivi svedok

Za razliku od čoveka, koji može da živi između onoga što oseća, onoga što govori i onoga što živi, pas je uvek u jedinstvu sa onim što jeste. I zato postaje ogledalo.

Ne onoga što želite da vidite. Već onoga što pokušavate da sakrijete. Ljubav bez budućnosti uvek nosi napetost. Jer duboko u sebi, svi znamo kada nešto nema pravac.

Kada nema kretanje. Kada nema mesto u vremenu. I tada počinjemo da živimo u iluziji održavanja.

Put ka svesnoj promeni

A sistem to ne podržava. On traži red. Traži jasnoću. Traži istinu. Ako je ne damo svesno, ona će izaći nesvesno. Kroz konflikt. Kroz bolest.

Kroz ponašanje. Ili kroz psa koji počne da naskače na nogu svoje vlasnice. Zato pitanje nikada nije šta pas radi. Pitanje je šta pas pokazuje.

Jer u trenutku kada prestanemo da gledamo psa kao problem i počnemo da ga vidimo kao signal, sve se menja. Ne zato što smo “popravili psa”.

Već zato što smo konačno videli ono što je već bilo tu. A to je uvek početak promene. I kraj laži.

Neočekivani kraj jedne iluzije

I znate šta je još u celoj ovoj priči "najinteresantnije" žena je svog tadašnjeg muža zatekla sa svojom kumom u njihovom bračnom krevetu... jernog jutra kada se slučajno vratila kući sa puta dan ranije da iznenadi muža za njegov rodjendan.... i zaista ga je iznenadila.

Idemo dalje.

Hvala vam, čitamo se

Autor kolumne:Saša Riess

📸 Instagram