Zašto anksioznost kod pasa postaje sve češća
O ovoj pojavi danas se govori u naučnim istraživanjima, u veterinarskoj praksi, u radu trenera pasa, ali i u velikim medijima.
Nedavno je čak i New York Times posvetio opširno istraživanje upravo ovom fenomenu, pokušavajući da razume zašto sve veći broj pasa pokazuje znake stresa, straha, razdražljivosti ili separacione anksioznosti.
Za mnoge ljude to deluje iznenađujuće. Psi su oduvek živeli uz ljude, pa se postavlja pitanje zašto se sada odjednom govori o epidemiji anksioznosti.
Međutim, ako pažljivo posmatramo način na koji danas psi žive, možda odgovor nije tako iznenađujući.
Savremeni pas često živi u prostoru koji je oblikovan ljudskim tempom života.
Stanovi, zatvoreni prostori, promenjeni ritmovi kretanja, emocionalni pritisak koji ljudi nose iz svakodnevnog života, sve to stvara okolinu koja je veoma drugačija od one u kojoj se odnos čoveka i psa razvijao tokom hiljada godina.
U takvom okruženju pas nije samo posmatrač. On je deo sistema.
Dublja veza između čoveka i psa
U svojoj knjizi " Opsima i buđenju" koju sam napisao 2018. pokušao sam da opišem upravo ovu dimenziju odnosa između ljudi i pasa.
Još tada sam pisao da će se u narednim godinama pojaviti sve više problema u ponašanju pasa ako ne počnemo da razumemo dublje veze između čoveka i životinje.
Nakon pandemije to je postalo još mnogo jasnije. Danas živimo u svet koji sam opisao pre skoro deset godina.
Razlog za to ne nalazi se samo u treningu ili u načinu vaspitanja psa. On se nalazi u nečemu mnogo suptilnijem.
Psi žive u polju odnosa sa čovekom.
Kako psi preuzimaju emocije svojih vlasnika
Jedan od naučnika koji je pokušao da objasni ovakve pojave bio je biolog Rupert Šeldreik.
On je opisao koncept morfičkih polja, odnosno informacionih polja koja povezuju živa bića kroz obrasce ponašanja i iskustva.
U kontekstu odnosa između ljudi i pasa, ta ideja otvara mogućnost da psi ne reaguju samo na spoljašnje događaje, već i na emocionalne i energetske obrasce u kojima žive.
Kada posmatramo odnos između psa i njegovog vlasnika, često možemo videti da se ponašanje psa menja zajedno sa emocionalnim stanjem čoveka.
Pas reaguje na napetost, na nesigurnost, na promene raspoloženja. On registruje promene u nervnom sistemu ljudi mnogo pre nego što ih mi sami postanemo svesni.
Zbog toga pas ponekad postaje nosilac napetosti koja zapravo ne potiče iz njega.
Kada takvo stanje traje dugo, organizam psa počinje da pokazuje znakove stresa. Nervni sistem postaje osetljiviji, tolerancija na stimuluse se smanjuje, a reakcije postaju intenzivnije nego ranije.
Tada se pojavljuju simptomi koje danas sve češće opisujemo kao anksioznost kod pasa.
Pas može početi da pokazuje strah od zvukova, preteranu uznemirenost kada ostane sam, nagle reakcije na situacije koje ranije nisu bile problem ili stalnu napetost koja deluje kao da nema jasan uzrok.
U takvim situacijama često pokušavamo da rešimo problem kroz trening ili kontrolu ponašanja. Međutim, ako je pas deo šireg emocionalnog sistema, onda ponašanje nije samo pitanje discipline.
Ono je često signal.
Signal da nešto u odnosu između čoveka i psa traži ravnotežu.
Pas kao ogledalo našeg emocionalnog sveta
To ne znači da su psi samo pasivni odraz ljudi. Oni imaju sopstvenu biologiju, sopstveni temperament i sopstvene reakcije na svet.
Ali njihov nervni sistem je izuzetno osetljiv na odnose u kojima žive.
Zato nije slučajno što danas, u vremenu u kojem ljudi žive pod velikim psihološkim pritiskom, vidimo i rast problema u ponašanju kod pasa.
Možda je upravo pas prvi koji pokazuje da sistem u kojem živimo nije u ravnoteži.
Ako ovu pojavu posmatramo samo kao problem psa, lako možemo promašiti širu sliku. Ali ako je posmatramo kao deo odnosa između čoveka i životinje, ona može postati važna informacija.
Informacija da odnos između ljudi i pasa ulazi u novu fazu.
Psi su hiljadama godina živeli uz ljude i razvili izuzetnu sposobnost da čitaju naše emocije, naše pokrete i naše namere. Ta sposobnost je deo njihove evolucije.
Možda je upravo zato pas danas jedan od prvih pokazatelja promena u našem načinu života.
Ne zato što je slab, nego zato što je povezan.
I možda nas upravo kroz tu povezanost podseća na nešto što savremeni život često zaboravlja.
Da odnos između čoveka i psa nije samo zajednički prostor stanovanja.
To je zajednički nervni sistem.
Autor kolumne:
Saša Riess📸 Instagram
