Kako naša ljubav može naškoditi psima: Tittova priča!

Moj život s psima: Početak priče

Odrastao sam okružen psima. Dani mog detinjstva bili su ispunjeni njihovim prisustvom – tihim, stabilnim, mudrim. Od njih sam dobijao ono što nisam mogao da dobijem od svoje porodice ili drugova u školi. Ili je barem meni to tako izgledalo u tom trenutku. U psima sam pronašao lekcije o ljubavi, poverenju i čistoj, neiskvarenoj povezanosti.

Profesionalni svet pasa

U profesionalni svet ušao sam otvorenih očiju, sa potpunom posvećenošću. Kao grumer i profesionalni hendler pasa, radio sam širom sveta sa psima čije su karijere vredele i po nekoliko miliona dolara. Njihovo zdravlje, mir, sigurnost i performanse na izložbama bili su moja odgovornost. Znao sam tačno šta i zašto radim. Bio sam profesionalac.

U tom odnosu postojala je distanca. Kontakt, povezanost – ali ne i emotivna upletenost. Tako se neguje šampion. Poštovanjem.

Tittov dolazak: Nova vrsta ljubavi

Kada sam se povukao 2015. godine, došao je Titto.

Ne šampion. Ne projekat. Već biće koje sam povezao sa sobom ne kao stručnjak, već kao čovek, sa svim svojim slabostima. Titto je ušao u moj život u trenutku lične i profesionalne krize. I u tom emotivnom vakumu, postao je sve: oslonac, uteha, prisustvo koje ne odlazi.

Nisam to odmah video. Govorio sam sebi: „Opusti se, konačno uživaj u psima, ne mora sve da bude tako rigidno.“ Verovao sam da ljubav koju dajem može samo da leči.

Moj nesvesni teret

Ali nisam primetio da sam nesvesno na njega projektovao sopstvenu potrebu za sigurnošću i potvrdom. Ispunjavao je ulogu koju mu niko nije dodelio, koju je, iz svoje velike ljubavi i lojalnosti, preuzeo na sebe, da mene spasi. I to ga je potpuno izcrpelo.

Posledice pogrešne ljubavi

Posledice su bile ozbiljne. Titto je razvio separacionu anksioznost. Nekada bi me komšije zvale da želi da iskoči kroz prozor sa trećeg sprata zgrade. Izgubio je gotovo svu dlaku, a njegovo telo je reagovalo kao da je u stalnoj opasnosti. I bio je, jer sam ja bio izgubljen, pun sumnje i strahova. Bilo me je sramota. Kako je moguće da vrhunski stručnjak za negu pasa na ovakav način neguje svog psa? Šta radim pogrešno, samo po prvi put „uživam sa psima kao što to rade obični ljudi“? Jadikovao sam. I sam sam samo čovek, imam pravo na ovo.

I nastavio sam da nosim masku.

Promena perspektive

Ali počeo sam da menjam narative svojih javnih nastupa. Studentima govorim da nije sve kao što izgleda. Da ne moraju da dolaze na moje seminare i predavanja da bi „bili kao ja“. Jer svet reflektora često prikriva duboku tugu i usamljenost.

Za toliko sam tada imao hrabrosti. Ali nisam odustao. I možda sada po prvi put ovako javno pričam o tome, jer zapravo Titto je bio pas koji je sve preokrenuo.

Novo razumevanje: Poredak ljubavi

Počeo sam da istražujem odnose između pasa i ljudi. I otkrio jedan meni nepoznat svet – svet prave ljubavi i harmonije, kojem sam kasnije posvetio svoj život.

Taj bolni trenutak otvorio mi je vrata dubljeg razumevanja. Počeo sam da posmatram ljubav ne kao emociju, već kao silu. Kroz lični razvoj upoznao sam principe Poretka ljubavi. I shvatio: ljubav bez reda ne podržava život.

Narušeni poredak i posledice

Kada narušimo pravo na pripadnost, poredak i ravnotežu uzimanja i davanja – kroz sve ono što činimo ili ne činimo – ljubav postaje destruktivna. Ne kao kazna, nego kao prirodna posledica narušenog reda.

Otkrio sam da svaka vrsta ima svoju dinamiku. Svoju morfogenetsku rezonancu, kako ju je nazvao dr Rupert Šeldrik: polje pamćenja i navika koje oblikuje ponašanje jedinki u skladu s vrstom kojoj pripadaju.

Kada pas postane nešto što nije

Ali šta se dešava kada psa uključimo u ljudski sistem, po pravilima koja nisu njegova? Počinje disonanca. Pas postaje zamena za terapeuta, dete, partnera. A njegova vrsta ostaje bez svog predstavnika. Uloga u kojoj se nalazi – nije njegova. I njegovo maleno biće to pokazuje, često kroz simptome koje ne prepoznajemo sve dok ne poklekne pod teretom te rušilačke ljubavi.

Poredak harmonije: Nova vizija

Tako sam došao do Poretka harmonije – razumevanja da čak i među vrstama postoji nevidljiv sistem, unutrašnji zakoni koji, ako se prekrše, donose haos. Iz tog saznanja nastali su Priručnik, Pokret Pure Love & Harmony i jedan potpuno novi svet.

Razgovor s dr Šeldrikom

Imao sam čast da o ovome razgovaram sa dr Šeldrikom. Podelio sam sa njim kako sam, u svom radu, identifikovao novi poredak koji povezuje morfogenetska polja i deluje kao vibracija još nepoznatih kosmičkih zakona.

On je tada rekao:

„Saša, ovo je fascinantno otkriće. Ovo je pionirski rad. Neverovatno je kako si povezao dva sveta – tako jednostavno – i otvorio vrata dubljem razumevanju našeg odnosa sa svetom oko nas.“

Zdravlje pasa: Ogledalo našeg odnosa

Danas istražujemo uticaj ponašanja pasa na njihovo zdravlje i dobrobit. Jer ponašanje psa nije izolovani problem, to je ogledalo našeg odnosa prema njemu. To je posledica naših uverenja šta ljubav jeste.

U porodicama gde pas ne zauzima svoje pravo mesto, primećujemo hronični stres, poremećaje ponašanja, i fiziološke simptome: alergije, kožne probleme, autoimune reakcije, epilepsiju, poremećaje varenja sve do sistemskih bolesti.

Simptomi narušenog odnosa

To nisu problemi pasa – to su simptomi narušenih odnosa. Kao što orkestar ne može da postoji ako violina svira po zakonima trube, tako ni pas ne može da živi ako od njega očekujemo da bude nešto što nije.

Kako vratiti harmoniju psima

Poredak harmonije podseća:

– Pas ima pravo da bude pas.

– Da ne nosi ono što pripada čoveku.

– Da ne bude projekcija našeg bola, niti zamena za ono što nam nedostaje.

Kada to poštujemo – nastaje prostor za isceljenje. Tada ljubav ne guši. Tada ljubav nije slepa. Tada ljubav vidi. I tada pas – prvi put – može jednostavno da bude ono što jeste. I to je dovoljno.

Kako prepoznati da pas nije na svom mestu?

Na prvi pogled, ništa ne izgleda pogrešno. Pas deluje „posebno vezan“, „intuitivan“, „kao da sve zna o nama“. Ali što pas više „oseća“ naše potrebe – to je veća verovatnoća da nije u svojoj prirodnoj ulozi.

Znakovi stresa kod pasa

Preterana povezanost – pas ne može da bude sam, paniči kad ste odsutni, menja ponašanje s vašim raspoloženjem.

Preuzimanje odgovornosti – pas „čuva“ porodicu, kontroliše prostor, reaguje na sve, preterano laje, vuče na povodcu, agresivan je.

Fizičke posledice – gubitak dlake, hronične infekcije, problemi s varenjem, čak i epileptični napadi i tumori.

Uobičajeni obrasci u porodicama

U terapijskom radu često otkrivamo:

• Pas je ušao u porodicu neposredno pre ili posle velikog gubitka – smrti, razvoda, traume, abortusa.
• Njegova uloga je da „zameni“ nekoga ili nešto što je izgubljeno.
• Vlasnik kaže: „Ovaj pas mi je sve.“ „Ovo je moj Anđeo.“ „Ovo je moja Duša.“ „Moj Život.“

I tada pas postaje sve što nikada nije trebalo da bude, i što nikada ne može da bude. Ali ostaće u toj ulozi iz slepe ljubavi pa čak i po cenu života.

Rešenje: Vraćanje psa na njegovo mesto

Rešenje nije u „popravljanju“ ponašanja psa, već u razumevanju sistema. U vraćanju svakom članu njegovog mesta. Vlasnik tada prepoznaje: pas ne može da izleči moj bol. I dopušta mu da se povuče iz uloge spasioca.

Put ka isceljenju

I tada – pas počinje da se opušta. Simptomi se povlače. Ponašanje se menja. Pas se vraća sebi. To ne mora da znači da će se dogoditi „čudo“; nekada sudbina ode suviše daleko, ali ni to nije razlog da se odustane od istine, koja je uvek izceljujuća i sa sobom nosi mir, jer život ne završava sa smrti onih koji odlaze pre nas, nego njihov odlazak donosi novu dimenziju ljubavi koju pre toga nismo mogli da spoznamo.

Poziv na razmišljanje

Zato, sledeći put kada pitate: „Zašto moj pas ovo radi?“ ili „Zašto se moj pas razboleo?“ probajte da pitate: „Koga ili šta moj pas zapravo zamenjuje? Šta pokušava da ponese? Šta je tu moje što opterećuje njegova malena pleća?“

Jer tada se otvara prostor za istinsku ljubav – onu koja poštuje granice, pravo na mesto, i dostojanstvo. To se zove ljubav. Ona koja ne ubija, već koja stvara budućnost.

Autor kolumne: Saša Riees