Novi život
U emisiji “Žena za sva vremena” na televiziji K1, Mladen Todić i Lidija Stojanović, ispričali su da su zahvaljujući donaciji organa, oboje dobili novu šansu za život, a njihova svedočenja naglašavaju koliko je važna humanost i svest o doniranju organa.Mladen Todić danas je potpuno zdrav. On objašnjava svoju dijagnozu: primarni sklerozirajući holangitis, autoimuna bolest jetre, kod koje su žučni vodovi bili zapušeni i upaljeni. „To je autoimuni proces u jetri i organizmu. Toksine je jetra vraćala u sebe i ceo organizam, koji je propadao“, ističe Mladen.
"Svakog momenta se sećam perioda čekanja na novi život. Šokantno je bilo saznanje za mene i moju porodicu da bolujem od bolesti za koju nema leka, a jedina mogućnost je bila transplantacija. Zastrašujuće je znati da zavisite od nečije humanosti i svesti o ovoj temi. Bolujete od smrtonosne bolesti i čekate da vam neko spasi život. Period je agonija za celu porodicu, bolest svakim danom uzima maha i život vam izmiče iz ruku svakodnevno“, kaže Mladen.
On dalje objašnjava:
"Kada sam stavljen na listu čekanja za transplantaciju, te godine sam postao tata i to me je održalo. Daje neverovatnu snagu da izdržim. U našem slučaju, ta lepa stvar dala nam je snagu da izdržimo i ona i ja“.Mladen se priseća trenutaka kada je bio pozivan na transplantaciju:
"Sada se smejem, ali uopšte nije smešno. Kada neka porodica da saglasnost za doniranje organa, onda se pozove više pacijenata, od dva do četiri, u zavisnosti od odluke lekara, a samo jedan pacijent može dobiti organ i produžiti život. Mene su pozivali ukupno pet puta; četiri puta sam vraćan kući jer nisam bio dovoljno kompatibilan sa donorom ili je neko drugi bio životno ugroženiji. Prvi put kada sam pozvan, bio sam uplašen zbog Urgentnog centra, frke i emocija. Ne znate kada uđete na transplantaciju da li ćete preživeti, jer je to ozbiljan hirurški zahvat. U tom trenutku želeo sam da neko drugi dobije organ. Međutim, kako sam bio pozivan i vraćan, postajao sam jači, i peti put kada sam pozvan, bio sam srećan jer je to bio moj put“.Buđenje iz anestezije
"Dve stvari koje su me vratile u mindset zdravog čoveka su osećaj kada sam se video u ogledalu i shvatio da ne ličim na osobu od pre nekoliko dana. Ušao sam sa 47 kg u salu, koža mi je bila sivo-braon, lekari to zovu mrtvačka boja, a beonjače potpuno žute. Nakon dva dana video sam potpuno drugu osobu. Supruzi su dozvolili da me vidi, malo su otvorili staklo, i ona je rekla: 'Jao, Mlađo, zaboravila sam kako si lep'“ – priseća se Mladen.
Lidija je sa 12 godina saznala zastrašujuću dijagnozu
"Dijagnozu sam dobila sa nepunih 12 godina, takođe se radilo o autoimunoj bolesti jetre, autoimunom hepatitisu. Kao svako dete, mislila sam da ću popiti lek i biću ok, nisam tada shvatala koliko je stanje ozbiljno i koliko može da dovede do transplantacije. Sećam se kada su mi saopštili da je jedino rešenje za život transplantacija. To se desilo 2012. godine, nakon jedne epizode opasnog krvarenja zbog lošeg rada jetre. Sama činjenica da mi je život spašen zahvaljujući nekom drugom osećam kao veliku odgovornost i želim da širim svest o doniranju organa“ - kaže Lidija.
"Dijagnozu su mi saopštili 2012, a transplantirala sam se 2018. Šest godina sam čekala, četiri godine u Italiji. Nada vas vodi napred i održava kada ne znate da li ćete dočekati sutra. U Italiji je došlo do komplikacija, pala sam u komu, dobila sepsu i nisu mi davali šanse da preživim. Roditeljima su govorili o meni u prošlom vremenu, ali Bog je imao drugačije planove. Probudila sam se iz kome i vratila u Beograd, gde je transplantacija uspešno izvedena. Život piše romane“ – navodi Lidija.
Buđenje nakon transplantacije
"Kada su mi saopštili da sam izabrana, bilo je 19. januar 2018, Bogojavljenje. Majka me je pozvala u 7 ujutru i pitala da li su me pozvali na transplantaciju. Posle dva sata pozvali su me. Operisana sam na Bogojavljenje. Postojala je mogućnost da operacija neće biti moguća zbog komplikacija iz Italije, ali doktor nije hteo da odustane. Tri puta je hteo da odustane, ali je rekao da bi to bila smrtna kazna. Kada sam se probudila, doktorka Nataša Petrović mi je rekla: 'Srce, uspeli smo, sve je ok.' Tih prvih dan ili dva se ni ne sećate zbog anestezije, ali treće jutro sam se probudila i ogledala se – uopšte nisam više ličila na sebe, izgledala sam zdravo“ - priča Lidija.
Upoznavanje Mladena i Lidije
"Tumarala sam po hodnicima, i Mladen je stao ispred mene i pitao da li sam Lidija. Pomislila sam: 'Bože, ko je ovaj'. Rekla sam da jesam, tada mi je rekao da je Mladen i da ima Udruženje "Zajedno za novi život". Upoznali smo se i to je to“ - dodaje Lidija.
Porodice donora
Lidija i Mladen su imali priliku da upoznaju porodice svojih donora.
"Upoznala sam ih i osećam neizmernu zahvalnost. Moj donor bila je Lejla, devojka iz Bjeljine, koja je imala 20 godina i bila jedinica. Njeni roditelji Fatima i Kasim, i pored tragedije, dali su saglasnost da se spasi još dvoje ljudi. Donirali su njen bubreg i jetru meni. U kontaktu smo, ne viđamo se često, ali se čujemo. Osećam kao da sam ćerka dve porodice“. - rekla je Lidija.
Mladenova priča je slična:
„Jovanovi roditelji, čiju sam jetru dobio, kontaktirali su me da provere da li sam dobro i da li je vredelo. Jovan je imao 18 godina, imao masovni izliv krvi na mozgu. Zahvaljujući njima, četiri života su spašena – dva bubrega, jetra i srce. Često im kažem da je njihova tragedija dobila smisao jer moja ćerka odrasta uz oca, a moja supruga ima muža pored sebe“ – rekao je Mladen.
Poruka za život
"Treba ceniti svaki trenutak i ljude oko sebe. Treba živeti za svaki trenutak“ - poručuje Mladen.
Lidija se nadovezuje:
"Najviše treba ceniti ljude oko sebe, porodicu. Nije novac ili posao najvažniji. Najvažnije je biti zdrav i svakog dana reći ljudima koliko ih volite, biti tu za njih“.
U Srbiji trenutno 1.800 ljudi čeka na transplantaciju srca, bubrega i jetre, ali mnogi faktori utiču na to kada i da li transplantacija može da se izvrši.
“Pre svega, neko mora da da saglasnost, a zatim mnogo medicinskih parametara mora da se poklopi da bi transplantacija mogla da se uradi. Rasre broj donora. Ove godine je bilo 20 saglasnosti za doniranje organa, i spašeno je preko sto života”, objašnjava Mladen Todić.
