Život na emotivnom rolerkosteru: Kako izgleda svakodnevna borba sa graničnim poremećajem ličnosti?

Stručnjaci naglašavaju da je ključ razumevanja u empatiji i edukaciji; psihijatar dr Aleksandra Aničić upozorava da se GPL ne sme banalizovati, jer „osobe sa ovim poremećajem proživljavaju emocionalne oluje koje zahtevaju stručan pristup i dugotrajan rad”, dok psihoanalitičar Nada Trifković dodaje da je „najveći izazov za ove osobe upravo hronični gubitak bazične sigurnosti, koji je moguće sanirati kroz strukturisanu psihoterapiju i bezuslovnu podršku”.

O tome kako izgleda život kada vas sopstvene emocije preplave, koliko je težak put do prave dijagnoze, ali i kako je moguće živeti ispunjen i kvalitetan život, otvoreno su u emisiji „Žena za sva vremena” na televiziji K1 govorile Anja Đorđević, psihijatar dr Aleksandra Aničić i psihoanalitičar Nada Trifković.

Dijagnoza koja se ne postavlja preko noći

U javnosti se često mešaju pojmovi granične organizacije ličnosti i graničnog poremećaja ličnosti. Kako objašnjava psihijatar dr Aleksandra Aničić, reč je o dva različita entiteta.

"Kod granične organizacije govorimo o samoj strukturi ličnosti koja ima problem sa odvajanjem i turbulentnim emocionalnim odgovorima. Sa druge strane, granični poremećaj ličnosti je zvanična dijagnoza u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti (MKB)“, navodi dr Aničić.

Ona naglašava da postavljanje ove dijagnoze zahteva dugotrajan timski rad psihijatara, psihologa i socijalnih radnika.

"U psihijatriji važi pravilo: nikada ne žurite sa dijagnozom. Potrebno je vreme, analiza psiholoških testova, kao i uzimanje podataka od same osobe, ali i od roditelja, supružnika ili dece, kako bi se ispratilo ponašanje kroz vreme.“

Praznina koja boli: Anjina priča o borbi od 12. godine

Da nešto nije u redu, gošća Anja Đorđević osetila je još u ranoj mladosti. Sa svega 12 godina suočila se sa suicidnim mislima, pa čak i pokušajem da sebi oduzme život, što je tada prošlo neprimećeno od strane njene porodice.

Tek u 14. godini škola je uočila problem, a prva dijagnoza koju je dobila bila je panični poremećaj. Međutim, simptomi su se pogoršavali kroz samopovređivanje, intenzivan strah i duboku usamljenost. Konačna dijagnoza – granični poremećaj ličnosti – uspostavljena je tek u njenoj 18. godini. Bilo je potrebno čak šest godina lutanja.

Uprkos psihoterapiji i farmakoterapiji koje danas redovno uzima, Anja objašnjava da su strah od samoće i napuštanja i dalje prisutni, a najteže joj pada osećaj unutrašnje praznine.

"To mogu najbolje opisati kao sveobuhvatni osećaj potpunog odsustva bilo kakvih osećanja – čak ni sreće, ni tuge, ni frustracije. To je krajnje iritirajući osećaj praznine u kojem vam se čini da nemate za šta da se borite i da ništa više nije važno“, iskrena je Anja.

Psihoanalitičar Nada Trifković objašnjava da ova praznina zapravo predstavlja odbrambeni mehanizam našeg nervnog sistema koji pokušava da preživi preintenzivne emocije.

"To nije praznina u kojoj ćemo se odmoriti. To je praznina koja boli i koja je ispunjena tugom“, dodaje Trifković.

Okidači, genetika i traume iz detinjstva

Kada je reč o uzrocima GPL-a, stručnjaci se slažu da genetika ne prenosi samu bolest, već dispoziciju – odnosno sklonost ka njenom razvoju, koja će se aktivirati u zavisnosti od sredine.

Anja je tokom odrastanja preživela i tešku seksualnu traumu između 15. i 18. godine, što je dodatno pogoršalo njeno stanje. Ipak, dr Aničić ističe da okidači mogu biti i naizgled sitni događaji iz najranijeg detinjstva koje dete doživi traumatično, poput kratkog odvajanja od majke, što kasnije u životu stalno aktivira istu ranu.

Život sa GPL-om karakteriše i ekstremno „crno-belo“ gledanje na svet. Anja priznaje da joj je ranije bilo dovoljno da neko uputi malu kritiku pa da ga u svojoj glavi potpuno otpiše i prekine kontakt. Emocionalne reakcije mogu da izazovu i banalne stvari, poput vremenskih prilika ili loše ocene u školi, zbog kojih bi u sekundi „planula“ ili upala u depresivno raspoloženje.

Jedan od slikovitih primera koje je Anja podelila jeste situacija sa suprugom:

"Suprug je otišao da preparkira kola i pokazao mi mesto gde će se stati. Kada sam izašla iz radnje i videla da nije na tom mestu, mene je preplavila takva anksioznost da mi se logički deo mozga potpuno isključio. U sekundi sam pomislila: 'On me je napustio, ja sam sada sama.'“

Razlika između graničnog i bipolarnog poremećaja

Psihoanalitičar Nada Trifković ističe da se granični poremećaj često meša sa bipolarnim poremećajem zbog sličnih faza uspona i padova. Međutim, ključna razlika je u vremenskom trajanju i okidačima.

"Kod bipolarnih osoba te oscilacije traju danima, nedeljama ili mesecima i često su izazvane unutrašnjim stanjima. Kod graničnog poremećaja ličnosti promene raspoloženja se dešavaju na dnevnom ili čak satnom nivou, i uvek su u direktnoj interakciji sa podražajima iz spoljašnjeg sveta“, objašnjava Trifković.

Ona dodaje da su osobe sa ovim spektrom ponašanja uglavnom visokoempatične, izuzetno intuitivne i kreativne, ali da zbog hroničnog gubitka osećaja bazične sigurnosti teško uspostavljaju stabilan identitet.

Uspeh na poslu i ljubavna priča sa Tindera

Iako je suočavanje sa dijagnozom za Anju bilo teško, ono joj je donelo i olakšanje jer je problem konačno dobio ime protiv kojeg može da se bori. Danas, Anja uspešno ruši predrasude o tome da osobe sa GPL-om ne mogu da funkcionišu u društvu.

Već godinama uspešno zadržava posao, gde je nakon godinu dana šefici i koleginicama otkrila svoju dijagnozu i naišla na punu podršku i razumevanje.

Takođe, ostvarila je i divnu ljubavnu priču sa svojim sadašnjim suprugom, kojeg je upoznala preko aplikacije Tinder.

"Saopštila sam mu dijagnozu već na prvom sastanku, dok smo sedeli u kolima i jeli Mek. Rekla sam mu šta je u pitanju i dodala: 'Slušaj, ako hoćeš da ideš, idi sada pre nego što sam se vezala.' On se prvo našalio, uhvatio za kvaku, a onda se okrenuo i rekao: 'Ne idem ja nigde.' Od samog početka je pokazao izuzetno prihvatanje“, kazala je Anja.