Kemal Monteno: Jedva čekam opet da pevam

- Vratio sam se, živote, oter’o sam dane sive, imaš li za mene još lepote, vratio sam se opet među žive.
Po glasu i raspoloženju reklo bi se da vam je zdravlje mnogo bolje.

- Dobro je… spolja kad se gleda (smeh), a iznutra bolje da ne zavirujemo. Sa bubrezima nešto nije u redu, idem na tu dijalizu. A srce mi je sada, valjda, dobro. Hodam tamo-vamo…

Počeli ste i da pevate. Imate li snage?

- Imam i snage i volje. Probao sam nedavno u Rijeci na koncertu Radeta Šerbedžije. Otpevao sam dve-tri pesme i vidim da mi ide.

Jesu li vam bubrezi stradali kada ste imali infarkt ili..?

- Taj problem dugo postoji. Zbog visokog šećera su mi stradali bubrezi. Posle infarkta i operacije, i srce mi je dobro, radi, i šećer mi je pod kontrolom, ali bubrezima nema spasa. Šta ću… idem na dijalizu i čekam da me stave na listu za transplantaciju bubrega.

Kemal kaže da ne planira da uspori i da se više odmara.

- Dok trčiš – živiš, kad staneš – gotov si. To ti je kao kod sportiste koji svakodnevno trenira pa najednom stane. Ne valja to. Ako stanem, piši gotovo. Kada sam izašao iz bolnici, bio sam u Opatiji na oporavku, sad sam u Zagrebu, spremam se da idem u Sarajevo, posle ću do Srbije i tako…

Prijatelji kažu da ste previše radili i iscrpljivali ste se i da vam je to ugrozilo zdravlje.

- Šta ću, moram. Velika porodica, svima treba… Moram da radim. Nego, kako je u Beogradu?

Lepo je, došlo proleće.

- Joj, jedva čekam da dođem. Imaću nastupe u aprilu, maju i junu. Eto, imao sam zakazane koncerte za 8. mart u Subotici, posle u Novom Sadu… ali eto, desio mi se taj infarkt, pa operacija… Ne može čovek sve da isplanira. Ali sve sam jači, ide nabolje. Jedva čekam da ponovo izađem pred ljude i zapevam.

Kako ste vredni!

- Nego šta! Ne pada mi na pamet da se predam. Znaš kako u partizanskim filmovima kažu: ruke uvis! Diži ruke! Predaj se! E, ja niti dižem ruke niti se predajem. Taj film kod mene nećete gledati.

Dok ste ležali u bolnici, svakodnevno su vas prijatelji zvali i obilazili.

- Stvarno su me svi zvali, dolazili… Čovek i ne zna koliko ima prijatelja dok se ovako nešto ne desi. To mi je mnogo značilo i davalo mi snagu. U toj situaciji kada bespomoćno ležiš u bolničkom krevetu, stvarno ti ništa ne treba osim pažnje i ljubavi dragih ljudi. A i kad bolje pogledaš, šta čoveku inače u životu treba više od toga?

I zaslužili ste. Šerbedžija kaže: "Naravno da ima problem sa srcem kada ga je celoga života svima davao!"

- (smeh) Jeste, jeste… (smeh). To je rekao Šerbedžija.

Kada čoveku život visi o koncu pa se iščupa, gleda li posle toga drugačije na život i na svet oko sebe?

- Ma, ne. Isto gledam kao što sam gledao, isto sve radim, isto se ponašam… Nema promena, rekao je Kemal Monteno za Blic.