Koliko dugo ptice mogu da lete bez sletanja? Jedna provede u vazduhu gotovo 10 meseci

Sposobnost letenja veoma se razlikuje među pticama. Dok pojedine vrste koriste krila samo da bi prešle kratku razdaljinu ili pobegle od opasnosti, druge prelaze okeane, koriste vazdušne struje i provode gotovo čitav život daleko od kopna.

Kokoške su sposobne samo za kratke letove

Domaće kokoške imaju krila, ali njihovo telo uglavnom nije prilagođeno dugom i neprekidnom letenju.

Najčešće polete kako bi preskočile ogradu, stigle do višeg mesta ili se sklonile od opasnosti.

Tvrdnja da kokoška može da leti najviše 15 sekundi često se prenosi na internetu, ali nije zvanično utvrđena kao univerzalna granica.

Ginisova knjiga rekorda beleži da je jedna kokoška 1985. godine preletela nešto više od 192 metra, ali ne navodi koliko je taj let trajao.

Gavrani i orlovi koriste vazdušne struje

Gavrani su izuzetno spretni letači. Mogu da izvode okrete, nagla obrušavanja i druge akrobacije, dok tokom leta često prelaze sa mahanja krilima na jedrenje. Ipak, podatak da gavran može neprekidno da leti tačno šest sati ne predstavlja zvanično utvrđenu granicu za ovu vrstu.

Slično važi i za orlove. Velike ptice grabljivice koriste termalne stubove, odnosno topao vazduh koji se podiže sa zemlje, kako bi dugo jedrile uz veoma malo mahanja krilima. Na taj način štede energiju tokom lova i migracije.

Stepski orao prelazi ogromne razdaljine između područja razmnožavanja u centralnoj Aziji i zimovališta u Africi i na Bliskom istoku. Ipak, tvrdnje da beloglavi orao ostaje u vazduhu 12 sati, a stepski orao puna dva dana, treba posmatrati kao približne navode, a ne kao strogo ustanovljene rekorde koji važe za svaku jedinku.

Da li albatros zaista leti 46 dana bez prestanka?

Albatrosi su među najizdržljivijim letačima na svetu. Zahvaljujući dugim i uskim krilima, mogu da koriste vetar iznad okeana i prelaze velike udaljenosti trošeći vrlo malo energije.

Zabeleženo je da je jedan sivoglavi albatros obišao područje oko Antarktika za 46 dana. Međutim, to ne znači da je sve vreme proveo u vazduhu. Albatrosi mogu da sleću na površinu mora kako bi se odmorili ili hranili, pa se broj od 46 dana odnosi na trajanje čitavog putovanja, a ne nužno na neprekidan let.

Čiopa može da ostane u vazduhu gotovo 10 meseci

Jedan od najneverovatnijih i najbolje dokumentovanih primera pripada običnoj čiopi. Istraživanje objavljeno u naučnom časopisu „Current Biology“ pokazalo je da ove ptice tokom desetomesečnog perioda migracije i zimovanja gotovo uopšte ne sleću.

Neke praćene jedinke provele su više od 99 odsto vremena u vazduhu, dok kod pojedinih tokom posmatranog perioda nije zabeleženo nijedno sletanje. Čiope se u letu hrane insektima, piju kapljice vode, pare se, a istraživači smatraju da verovatno mogu i da odmaraju tokom letenja.

Mrka čigra godinama ne dolazi na kopno

Mrka čigra, poznata i kao sooty tern, još je jedna ptica koja je gotovo potpuno prilagođena životu iznad mora. Mlade ptice nakon napuštanja kolonije mogu provesti nekoliko godina na otvorenom moru pre nego što se vrate na kopno radi prvog razmnožavanja.

One su izrazito vazdušne ptice i gotovo nikada ne sleću na površinu okeana jer im perje nije dovoljno vodootporno za dug odmor na vodi. Ipak, mogu da se spuste na plutajuće predmete ili čak na oklop morske kornjače. Zbog toga tvrdnja da mrka čigra tri godine leti bez ijednog prekida nije sasvim precizna – tačnije je reći da godinama može da živi na moru bez povratka na kopno.

Kako ptice izdržavaju toliko dugo u vazduhu?

Ptice sposobne za višednevne ili višemesečne boravke u letu imaju posebno građena krila i koriste vetar, termalne stubove i druge vazdušne struje. Umesto neprekidnog mahanja krilima, veliki deo puta prelaze jedrenjem, čime znatno smanjuju potrošnju energije.

Pojedine vrste mogu da se hrane i piju tokom leta, dok druge kratko odmaraju na površini mora ili predmetima koji plutaju. Zbog toga je prilikom poređenja važno razlikovati neprekidan let od višemesečnog ili višegodišnjeg boravka daleko od kopna.