Imao je onaj poseban šmek stare beogradske škole, onaj koji se ne uči na akademiji, već se nosi u genima. Dragan Zarić, koga su prijatelji jednostavno zvali Gaga, bio je najnestašnije dete iz svoje porodice, dečak kojem školske klupe nikada nisu bile najomiljenije mesto.Dokazao je da životni put nije uvek ravan i predvidljiv. Kada mu gluma nije otvorila vrata iz prve, nije se predavao – upisao je Pravni fakultet, ali je između predavanja i ispita, sa četkom u ruci, zarađivao za život kao moler. Ta upornost bila je njegov zaštitni znak. Godinu dana kasnije, ponovo je stao pred komisiju na FDU i ovog puta im nije ostavio izbora – gluma je postala njegov životni poziv.
Pred kamerama je proveo tri i po decenije, ostavivši iza sebe preko 80 ostvarenja. Imao je taj redak dar: podjednako snažno je plenio pažnju bilo da izgovori jednu rečenicu ili da nosi čitavu radnju filma. Od prvog pojavljivanja u drami „Štićenik“ 1966. godine, pa sve do „Noža“ krajem devedesetih, Zarić je gradio karijeru bez mrlje.
Preporučene vesti
Generacije ga pamte po različitim licima – od onog direktora gimnazije iz „Varljivog leta 68“, preko nezaboravnog gastarbajtera Buce Krtalića u „Kamiondžijama“, pa sve do poštara Nazima u filmu „Lepa sela lepo gore“. Zanimljivo je da su njegovim stopama krenuli i ćerka Milica i sin Ivan, nastavljajući glumačku lozu Zarića.
Iza njega je ostalo mnogo uloga koje su postale deo naše kulture, kao i sećanje na čoveka koji je život, baš kao i film, voleo do samog kraja.
