Zašto deca traže pažnju ujutru? Psiholozi otkrivaju pravi razlog

Ako vam se dete čim otvori oči „zalepi“ za vas, ne pušta vas iz zagrljaja, prati vas po kući i ne dozvoljava vam ni minut za sebe - niste sami. Bez obzira na uzrast deteta, jutra su za mnoge roditelje najzahtevniji deo dana.

I dok roditelji često pomisle da dete preteruje ili traži pažnju bez razloga, psiholozi objašnjavaju da je jutarnje ponašanje dece duboko povezano sa osećajem sigurnosti.

Zašto deca ujutru traže pažnju

Buđenje za dete ne znači samo kraj sna. To je trenutak prelaska iz sveta u kojem se osećalo potpuno zaštićeno u dan pun zahteva, pravila i razdvajanja. Jutro za dete često znači:

• odvajanje od roditelja

• spremanje za vrtić ili školu

• promenu ritma i okruženja

• osećaj da mora da se prilagodi

Deca, bez obzira na godine, još uvek ne znaju uvek kako da sama regulišu emocije, pa pažnju traže od osobe koja im pruža najveću sigurnost – roditelja.

Zašto deca traže pažnju kao znak sigurnosti

Psiholozi ističu da jutarnje „lepljenje“ za roditelja nije loša navika, već prirodna potreba. Kroz bliskost, dete:

• proverava da li je bezbedno

• dobija emocionalnu stabilnost

• lakše započinje dan

Kada dete ne pušta roditelja ni na minut, ono ne pokušava da manipuliše, već da se umiri i oseti sigurnost.

Greška koju roditelji često prave ujutru

U želji da sve stignu, roditelji ponekad detetovo ponašanje tumače kao razmaženost ili inat. Međutim, nervoza, ignorisanje ili požurivanje često dodatno pojačavaju potrebu deteta za pažnjom.

Stručnjaci naglašavaju da i kratak trenutak pune pažnje - zagrljaj, osmeh ili nekoliko rečenica - može značajno smanjiti jutarnju napetost.

Zašto su roditelji ujutru iscrpljeni

Jutro za roditelje retko počinje mirno. Pre nego što otvore oči, već razmišljaju o obavezama koje ih čekaju – poslu, spremanju dece, rokovima, porukama, ručku, logistici dana. Često ustaju umorniji nego što su legli, jer noć nije donela pravi odmor.

Mnogi roditelji nose i tihi teret unutrašnjeg preispitivanja: „Da li radim dovoljno?“, „Da li sam strpljiv/a koliko treba?“, „Da li nešto propuštam?“ Taj stalni mentalni pritisak dodatno iscrpljuje.

U takvom stanju, detetova potreba za bliskošću može delovati kao još jedan zahtev koji dolazi prerano. Međutim, ono što izgleda kao dodatno opterećenje često je zapravo poziv na povezanost – trenutak koji, iako zahteva energiju, može doneti i osećaj smisla.

Psiholozi podsećaju da iscrpljen roditelj nije slab roditelj. To je osoba koja svakodnevno daje više nego što ima, pokušavajući da uskladi sopstvene obaveze i detetove emocionalne potrebe. Razumevanje sopstvene iscrpljenosti prvi je korak ka nežnijem jutru - i prema detetu, i prema sebi.

Jutarnja potreba za pažnjom nije problem

Jedan od najvećih strahova roditelja jeste osećaj da nešto rade pogrešno kada dete ujutru ne želi da se odvoji. Međutim, stručnjaci ističu da dete koje traži roditelja pokazuje da zna gde mu je sigurno mesto.

Jutarnja potreba za pažnjom nije znak razmaženosti, već poruka: „Trebaš mi da bih započeo dan.“

Roditelji koji to prepoznaju – već rade mnogo toga kako treba.

Jutarnja potreba deteta za pažnjom nije razmaženost, već potraga za sigurnošću. U trenutku kada dan počinje i sledi razdvajanje, bliskost sa roditeljem pomaže detetu da se umiri i oseti stabilno.

Ponekad je dovoljan samo zagrljaj da jutro krene lakše – i za dete i za roditelja.