Oblačenje pasa: adaptivnost psa i granica antropomorfizma - šta zaista znači adekvatna podrška

Da li psa treba oblačiti zimi?

Jedno od pitanja koje se svake zime iznova otvara jeste pitanje oblačenja pasa.

Da li psu treba jakna, džemper ili cipelice kada izlazi napolje ili je to još jedan primer antropomorfizma, gde sopstveni osećaj nelagode projektujemo na životinju koja funkcioniše po potpuno drugačijim biološkim principima?

Da bismo o ovome govorili odgovorno, neophodno je da napravimo jasnu razliku između adekvatne podrške i ljudske projekcije.

Pas nije malo ljudsko biće. On ima sopstvenu fiziologiju, sopstveni nervni sistem i sopstvenu hijerarhiju potreba.

Ono što je za čoveka nepodnošljivo hladno, za psa može biti potpuno funkcionalno i neometajuće. Upravo tu nastaje nesporazum.

Psi imaju drugačiji sistem termoregulacije od ljudi

Psi imaju suštinski drugačiji sistem termoregulacije u odnosu na ljude. Ljudsko telo se oslanja na znojne žlezde i isparavanje znoja kao primarni mehanizam regulacije telesne temperature. Psi taj mehanizam nemaju.

Oni se ne znoje na način na koji se znoji čovek. Njihova termoregulacija odvija se pre svega kroz disanje, dahtanje, kao i kroz složenu interakciju kože, dlake, poddlake i nervnog sistema.

Upravo zato je ljudima često teško da razumeju kako pas podnosi hladnoću ili toplotu, jer ta iskustva porede sa sopstvenim telom, a ne sa telom psa.

Svi psi imaju poddlaku, bez obzira na to koliko ona bila uočljiva na prvi pogled. Odnos između pokrovne dlake i poddlake predstavlja prirodni termoizolacioni sistem koji je istovremeno dinamičan i prilagodljiv.

Dlaka i poddlaka kao prirodni zaštitni mehanizam

Dlaka nije pasivni „kaput“. Kroz interakcju kompleksnog sistema ona stvara vazdušni sloj koji štiti psa od hladnoće, ali i od pregrevanja. Taj sistem funkcioniše samo onda kada mu je dozvoljeno da radi prirodno.

Kada ga nepromišljeno prekrivamo odećom, možemo poremetiti upravo ono što psa štiti.

Ovde je važno napraviti još jedan ključni iskorak u razumevanju.

Kada govorimo o izdržljivosti, temperaturi i prilagođavanju, ne treba da govorimo o rasama, već o psu kao vrsti. Pas kao vrsta predstavlja jednu od najadaptivnijih životinja koje žive uz čoveka.

Njegova snaga ne leži u fiksiranim osobinama, već u sposobnosti da se prilagođava. Bez obzira na to gde se nalazi, u kom klimatskom pojasu živi ili u kakvim uslovima se trenutno zatekne, pas intenzivno koristi sopstvene unutrašnje resurse da bi se prilagodio životu ovde i sada.

Neuroplastičnost kao osnova prilagođavanja

Psi imaju suštinski drugačiji sistem termoregulacije u odnosu na ljude. Ljudsko telo se oslanja na znojne žlezde i isparavanje znoja kao primarni mehanizam regulacije telesne temperature.

Psi taj mehanizam nemaju. Oni se ne znoje na način na koji se znoji čovek. Njihova termoregulacija odvija se pre svega kroz disanje, dahtanje, kao i kroz složenu interakciju kože, dlake, poddlake i nervnog sistema.

Upravo zato je ljudima često teško da razumeju kako pas podnosi hladnoću ili toplotu, jer ta iskustva porede sa sopstvenim telom, a ne sa telom psa.

Svi psi imaju poddlaku, bez obzira na to koliko ona bila uočljiva na prvi pogled. Odnos između pokrovne dlake i poddlake predstavlja prirodni termoizolacioni sistem koji je istovremeno dinamičan i prilagodljiv.

Uloga jastučića u termoregulaciji i kretanju

Dlaka nije pasivni „kaput“. Kroz interakcju kompleksnog sistema ona stvara vazdušni sloj koji štiti psa od hladnoće, ali i od pregrevanja.

Taj sistem funkcioniše samo onda kada mu je dozvoljeno da radi prirodno. Kada ga nepromišljeno prekrivamo odećom, možemo poremetiti upravo ono što psa štiti.

Ovde je važno napraviti još jedan ključni iskorak u razumevanju. Kada govorimo o izdržljivosti, temperaturi i prilagođavanju, ne treba da govorimo o rasama, već o psu kao vrsti.

Pas kao vrsta predstavlja jednu od najadaptivnijih životinja koje žive uz čoveka.

Njegova snaga ne leži u fiksiranim osobinama, već u sposobnosti da se prilagođava.

Bez obzira na to gde se nalazi, u kom klimatskom pojasu živi ili u kakvim uslovima se trenutno zatekne, pas intenzivno koristi sopstvene unutrašnje resurse da bi se prilagodio životu ovde i sada.

Život sa psom - odnos, ne moda

Život sa psom nije pitanje mode, već odnosa. Nije pitanje estetike, već razumevanja. Nije pitanje kontrole, već poštovanja.

Kada se odmaknemo od antropomorfizma i dozvolimo psu da koristi svoju prirodnu adaptivnost, otvaramo prostor za istinsku brigu. Za adekvatnu podršku.

Za život u harmoniji i ljubavi koja ima budućnost.

Autor kolumne: Saša Riess

📸 Instagram