Mali dečak, hrabrog srca i neizmerne vere, suočio se s dijagnozom raka - bolesti koju niko ne bi poželeo. Veruje da ga je Bog izabrao jer je poseban. Priča koja dirne i daje nadu.Ipak, njegovi odgovori na teška pitanja dirnuli su hiljade ljudi širom sveta. U razgovoru sa ocem o bolesti, maleni dečak je sve vreme imao osmeh na licu, a kada ga je upitao: "Zašto ti je Bog dao rak?" - on je odgovorio jednostavno, iskreno i s osmehom:"Zato što je odabrao mene."Na pitanje „Zašto baš tebe?“, dečak je bez oklevanja rekao:"Zato što sam poseban dečak."
Hrabrost iz malog tela
U trenucima bola, umora i neizvesnosti, umesto gorčine, dečak je birao zahvalnost. Kada ga je otac pitao da li misli da je Bog ljut na njega, rekao je:"Izabrao je mene da uradim to. Drago mi je što je izabrao mene, a ne Medi ili Emu (sestre). Zato što bi onda one morale da prolaze kroz ovo".Ove reči ne dolaze iz straha, već iz dublje spoznaje, da možda nije sve slučajno, da i patnja može imati smisao, ako se nosi sa ljubavlju.Skrhan emocijama, tata ga je pitao: "Da li znaš zašto plačem?""Zato što bih ja voleo da imam rak umesto tebe, da ti ne moraš da ga imaš. Ali Bog je rekao ne."Zatim ga je upitao: "Znaš li koliko mamu i mene boli kad te gledamo kako se boriš?"Dečak je tada samo tiho odgovorio:"Znam. Ali i dalje se smejem."
"Zašto se i dalje smeješ, iako te boli?" - pitao ga je otac.A odgovor je bio nežan i snažan:"Zato što, bez obzira na bol i sve ostalo, Bog me i dalje čini srećnim. Nisam tužan. I nisam ljut na Boga."
