Bankovni račun uvek na nuli
U ponedeljak ujutru oblačim markirano odelo, stavljam skupoceni sat i ulazim u staklenu zgradu jedne od najvećih firmi u gradu. Ja sam ona direktorka koje se svi pomalo plaše, stroga, precizna i, naizgled, potpuno obezbeđena. Moja plata je san za mnoge, ali moj bankovni račun je uvek na nuli.Dok moji saradnici vikendom piju kafu na trendi mestima ili planiraju putovanja, ja skidam lak sa noktiju, oblačim staru trenerku i uzimam kofu u ruke. Ja sam direktorka koja vikendom čisti stanove.
Povezane vesti
Sve je počelo jednim telefonskim pozivom
Pre dve godine, mislila sam da je moj najveći problem kvartalni izveštaj. A onda me je pozvao brat. Njegov glas je drhtao onako kako drhti glas čoveka koji je dotakao dno. "Sestro, dugujem pedeset hiljada evra. Ako ne stvorim prvu ratu do ponedeljka, ne znam šta će biti sa mnom."Nisu to bili krediti u banci. To su bili kockarski dugovi ljudima koji ne pitaju za razloge, već samo za rokove.Cena obraza i porodice
Moja direktorska plata je velika, ali ni blizu dovoljna da pokrije kamate koje rastu brže od moje karijere. Roditeljima nismo smeli da kažemo, to bi ih ubilo. Odlučila sam da svu svoju zaradu dajem na njegove dugove, a da za goli život zarađujem onako kako sam radila kao studentkinja.Našla sam klijente preko preporuke, u delovima grada gde me niko ne poznaje. Dok ribam tuđe kuhinje i peglam tuđi veš, niko ne vidi ženu koja vodi tim od 50 ljudi. Vide samo neprimetnu radnicu."Najteže mi je bilo kada sam u jednom stanu videla poslovni magazin sa svojom slikom na stolu. Vlasnica stana mi je ostavila bakšiš od 200 dinara, ne sluteći da sam ja žena o čijem poslovnom uspehu je upravo čitala."
