Zašto slavimo baš Prvi maj?
Sve je počelo u 19. veku, u vreme prve industrijske revolucije, kada su radnici provodili i do 18 sati dnevno u fabrikama, živeći na ivici egzistencije. Ključni trenutak dogodio se u Čikagu 1886. godine.
Tri osmice: Oko 40.000 radnika izašlo je na ulice tražeći legendarni standard: 8 sati rada, 8 sati odmora i 8 sati kulturnog obrazovanja.
Tragedija na Hejmarketu: Demonstracije su prerasle u sukobe sa policijom, bilo je žrtava na obe strane, a vođe štrajka su osuđene na smrt ili robiju.
Međunarodni simbol: U znak sećanja na ove događaje, 1889. godine u Parizu je odlučeno da Prvi maj postane zajednički praznik svih radnika sveta.
Uranak - spoj tradicije i bunta
Običaj odlaska na prvomajski uranak na Balkanu ima posebnu čar. Iako se danas vezuje za gozbu i slavlje u prirodi, on nosi simboliku buđenja i zajedništva.
Beg u prirodu: Dok su u gradovima trajali štrajkovi i borba za prava, radnici su koristili izlete u prirodu kao priliku da se okupe tamo gde su mogli slobodno da govore i planiraju svoje sledeće korake.
Praznik koji spaja: U Srbiji je ovo jedan od retkih zvaničnih praznika iz socijalističkih vremena koji se i danas masovno slavi.
Spaja sve generacije, bez obzira na političke stavove, a toplo majsko vreme ga čini idealnim za boravak na Avali, Košutnjaku ili bilo kom seoskom izletištu.
Prvi maj danas: Borba koja ne prestaje
Iako više ne radimo 18 sati dnevno, borba za prava na život dostojan čoveka traje i dalje. Danas ovaj praznik služi kao podsetnik da su prava koja imamo, poput osmočasovnog radnog vremena i slobodnog vikenda, izvojevana velikim žrtvama.
Zato, dok budete uživali u prirodi i druženju ovog 1. maja, setite se da je taj slobodan dan rezultat solidarnosti koja je pre više od jednog veka krenula sa ulica Čikaga pravo u istoriju.
