Zdravlje

Ljubav

Branimir Nestorović otkriva šta je lek protiv gripa!

Doktor Branimir Nestorović otkriva šta je lek protiv gripa i šta je to što najbolje obara visoku temperaturu. Grip može da prati i povraćanje i proliv, naročito kod male dece...

Branimir Nestorović otkriva šta je lek protiv gripa! Screenshoot/Instagram





Grip je po sebi najteže virusno oboljenje organa za disanje. Javlja se sezonski i manifestuje se simptomima kao što su povišena temperatura, umor, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima. Pacijent oseća potpunu klonulost i nemoć, gubitak apetita, pospanost, smetenost i dezorjentisanost.

Upravo hara grip koji daje ekstremno visoke temperature koje se jako teško obaraju. Upravo je u prva tri dana gripa prisutna telesna temperatura koja ide i do 40 stepeni.

Grip može da prati i povraćanje i proliv, naročito kod male dece.

Upravo smo ovim povodom razgovarali sa pulmologom i alergologom, dr Branimirom Nestorovićem koji je u intervjuu ispričao kako da lečimo grip i sve tegobe koje on nosi sa sobom, kod dece, ali i kod odraslih.



Koji su prvi simptomi gripa?

Grip možete da imate samo 4-5 puta u životu. Dakle, na svakih deset godina možete da imate grip. To se pokazalo kao istina, a sve ostalo su infekcije slične gripu. Grip je retka bolest i zavisi od toga kakav je prvi put kada se razbolite – ako ste prvi put imali težak oblik gripa onda ćete uvek imati blag oblik ili ako je prvi bio blag onda će vam svi sledeći biti teški. Većina današnjih virusa su slični gripu, Amerikanci ih zovu “fly like” ili bolesti slične gripu. Sve je to isto, pa i ovaj koronavirus ima iste simptome – kaže dr Nestorović.



Kako da kao laici razlikujemo grip od obične prehlade?

– Nikako. Možete da izvadite krv ili brzi test iz nosa, ali on baš nije pouzdan za sve vrste gripa. Za virus H1N1 nije bio pouzdan, negde oko 50 odsto. Inače, nema ni potrebe da ga indetifikujete jer terapije lekovima nema. Virusne infekcije imaju onu terapiju koja je ustvari prirodna terapija.



Da li se grip drugačije manifestuje kod odraslih i kod dece?

– Nema neke velike razlike. Manifestuje se u obliku jako visoke temperature, bolovima u zglobovima, bolovima u mišićima, glavoboljom i celokupno lošim izgledom. Mi smo sada na klinici imali jednu devojčicu koja je imala zapaljenje srčanog mišića u sklopu gripa, dakle njegov težak oblik. Grip napada sve organe i može da dovede do ozbiljnih problema sa srcem – upozorava dr Branimir Nestorović.



Da li postoji neki lek iz prirode koji najbolje leči grip?

– Za grip postoji jedna interesantna priča. Godine 2003. su dva palestinska lekara u Izraelu pronašla da ekstrakt zove, crne zove, deluje na virus AIDS-a, pa su se bavili time. Onda su testirali i na druge viruse i pokazalo se da odlično deluje na virus gripa. Onda su započete multicentrične studije koje su rađene na pacijentima iz Norveške i Engleske, a rezultati su bili odlični. Međutim, kada se ispostavilo da ne možete da modifikujete te anticijanide koji se nalaze u crnoj zovi i borovnici oni su digli ruke, jer su shvatili da iz njega ne mogu da izoluju lek, jer to nije molekul.

A kada ne može da se izoluje lek onda tu nema zarade. Svako može da danas da pravi sok od crne zove. Zna se da je ekstrakt iz crne zove najefikasniji lek za grip. Lekovi za grip samo usporavaju njegovo širenje, ali suštinski mu ne rade ništa. Samo se sporije šire, pa lekovi nisu efikasni, skraćuju mu delovanje za, recimo, jedan dan. Zova je dosta efikasnija, uz naravno stogo mirovanje – naglašava dr Nestorović.

Kada obolimo od jakog virusa, posebno deca, obično odbijaju hranu, a roditelji teško prihvataju činjenicu da dete neće ništa da jede.



Da li je zabrinjavajuće kada dete odbija da jede tokom virusne infekcije?

Dete tada ne treba da jede, nije to toliko bitno. Treba da pije, što više tečnosti bogate šećerom, recimo zaslađen čaj, jer im je potrebna energija. Ali, deca tada obično neće da jedu i neraspoložena su.








Koje je poreklo afti ili ranica u ustima i kako ih lečimo?

– Za afte u ustima se mislilo da su virusne prirode, ali izgleda da postoji ta neka imunološka reakcija na streptokok koji živi u ustima, a za to postoji nekoliko preparata za tretiranja. Ti lekovi suzbijaju razmnožavanje bakterija koje inače žive u ustima i pokreću stvaranje afti. Kod afti koje se ponavljaju uvek bi trebalo proveriti da li postoji neka hronična crevna bolest. Ponavljane afte se često pojavljuju kod autoimunih bolesti, kod celijakije, kod Kronove bolesti… Ako neko ima čest problem sa aftama treba da se javi doktoru na pregled. Povremene afte nisu problem, ali ako se često javljaju trebalo bi da se malo “pročačka” – objašnjava naš sagovornik.

Čest pratilac gripa su uporan kašalj i sekret koji naročito deca ne uspevaju da izbace. Mnogi na svoju ruku daju sirupe i uvode inhalacije kako bi umirili kašalj.



Šta preporučujete kod lečenja upornog kašlja i gustog sekreta?

– To sve ne pomaže mnogo. U Evropi postoje dva vodiča za kašalj. Jedni su engleski vodiči iz 2018. godine, a drugi su izašli prošle godine, nemački vodiči. Engleski vodiči preporučuju afričku muškatlu, a nemački preporučuju bršljan. Lekovi slabo deluju na kašalj, tako da tu nema mnogo lekova. Uglavnom deluju na suvi kašalj – ovi za iskašljavanje mogu malo da pomognu, ali ni to nije dobro jer ako previše razvodne sekret onda će tek da bude problema – ističe doktor i objašnjava u kojim slučajevima treba uključiti inhalacije:

– Inhalacije pulmikortom slabe lokalnu floru sluzokože. Kada se inhalirate pulmikortom, koji je kortikosteroid njime slabite imunitet i onda predisponirate da imate još veći problem – naglašava doktor i dodaje da inhalacije uključujemo tek kada vidimo da dete otežano diše.



Da li grip može da dovede do fatalnih posledica kod osoba koje su u punom zdravlju?

– Retko, vidite da čak i od koronavirusa nemate obolele dece. Za sada je prema njihovim statistikama, mislim četvoro umrlo koji su mlađi od 50 godina. Uglavnom su starije osobe iznad 80 i 90 godina. Grip je bolest koja napada osobe koje imaju loš imunitet i oni stradaju. Mladi i ako obole od gripa retko može nešto ozbiljnije da im se desi. Može da se desi, ali to su obično osobe koje su, iako mlade, imaju neki problem, nevidljiv golim okom – objašnjava dr Nestorović.



Kako da sprečimo upalu ušiju kod dece kod koje je to slaba tačka?

– Postoje engleski vodiči za ponavljana zapaljenja ušiju koji preporučuju dve stvari – prvo je žvakanje žvakaćih guma jer se žvakanjem otvara eustahijeva truba kojom vazduh dolazi do srednjeg uha, a drugo je da se rekolonizuje bakterijaska flora usne duplje. Bakterije potiču iz nosa, a vi kada imate zapaljenje sluzokože nosa i kada govorite ili jedete eustahijeva truba treba da se zatvori, ali ona se tada paradoksalno otvara i bakterije dospevaju u srednje uho. Ako tih bakterija nema onda neće doći ni do zapaljenja uha. Kod dece koja imaju ponavljana ozbiljna zapaljenja ušiju praćenu temperaturom onda se savetuje vakcinisanje pneumokoknom vakcinom.



Šta najviše pomaže kod crvenog i bolnog grla, da li je to propolis koji mnogi prskaju kako bi ublažili tegobe?

Može proplis, ali tu su dobri i biljni preparati, kao recimo gelomirtol, koji deluju lokalno antiseptički i smanjuju osećaj bola jer ono što nam smeta je taj osećaj bola i nadražaja u grlu. Postoje i različiti preparati za sisanje na bazi mentola i mirtola – kaže dr Branimir Nestorović.




Koje alternativno skidanje temperature je najefikasnije?

– Da li znate zašto ljudi imaju temperaturu i ko brže ozdravi – ovi koji skidaju ili oni koji ne skidaju temperaturu? Brže ozdrave oni koji ne skidaju temperaturu. Prema tome, ne treba je mnogo skidati, može ako dete baš loše izgleda. Imaju engleske preporuke koje kažu da se temperatura skida ako je jako visoka, a dete loše izgleda. Van toga ne. Ono što je najbolje je tuširanje mlakom vodom i istrljati dete mekim peškirom kao da se znoji.

Najbolje bi bilo skidati temperaturu nekim “seljačkim metodama”. Recimo kod odraslih kafa je najefikasnija za skidanje temperature.

Jaka koncentrovana kafa na svaka 4 sata je odličan antipiretik. Možda je najbolji list bundeve, ali gde sada da ga nađete? On je vrhunski u skidanju temperature, skuva se jedna i po šaka lista bundeve na litar vode i konzumira 4 puta dnevno i temperature nema, to je vrhunska terapija – otkriva naš sagovornik i podseća da ne treba da se plašimo visokih temperatura:

– Temperatura je odbrambeni mehanizam, izuzetno efikasan čak i hladnokrvne životinje povise temperaturu kada su bolesne. Ribe povišavaju telesnu temperaturu kada su bolesne. To je prirodni mehanizam ubijanja virusa i bakterija. Samo ako dete izgleda loše, ako ga boli glava ako je malaksalo onda treba skidati temperaturu – zaključuje dr Branimir Nestorović i savetuje roditeljima da za obaranje temperature od antipiretika ne koriste paracetamol jer je u Kaliforniji stavljen na listu kancerogenih supstanci.



 

Viber

Autor: O.J
Izvor: svetplus.com/telegraf.rs

Povezane vesti:


>