Telefon zvoni dok spremate dete za školu. Roditelj čeka da mu zakažete pregled, na poslu kasnite sa obavezama, a u kući vas dočekuje još jedan spisak stvari koje niko drugi nije završio.
Ljudi koji istovremeno brinu o deci i ostarelim roditeljima često se nazivaju „sendvič generacijom“. Nalaze se između dve strane koje ih trebaju, dok njihove potrebe gotovo uvek ostaju poslednje.
Iako sve radite iz ljubavi, stalna dostupnost ima cenu. Umor se nagomilava, strpljenje nestaje, a javlja se i krivica jer imate osećaj da ni deci ni roditeljima ne pružate dovoljno.
Problem nije u tome što niste dovoljno jaki
Kada jedna osoba vodi računa o pregledima, lekovima, kupovini, školskim obavezama, računima i porodičnim problemima, njen dan praktično nema kraj.
Svetska zdravstvena organizacija navodi da milioni ljudi širom Evrope neformalno brinu o članovima porodice, često bez odgovarajuće pripreme, podrške i priznanja. Zato je pokrenut i poseban program podrške neformalnim negovateljima, koji obuhvata i brigu o sopstvenom zdravlju.
Iscrpljenost nije dokaz da ste slabi. Ona najčešće pokazuje da predugo nosite obaveze koje bi trebalo raspodeliti na više ljudi.
„Javi ako nešto treba“ nije prava pomoć
Članovi porodice često kažu da su spremni da pomognu, ali odgovornost za organizaciju ponovo ostaje na istoj osobi. Umesto opštih obećanja, neophodan je konkretan dogovor.
Jedna osoba može preuzeti odlazak po lekove, druga kupovinu, treća prevoz do lekara. Partner može određenim danima biti zadužen za decu, domaće zadatke ili večeru.
Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti savetuje da pomoć bude vezana za tačno određen zadatak ili vreme, jer se tako svakodnevni teret zaista smanjuje.
Ne čekajte da neko primeti da više ne možete. Recite jasno: „Potrebno mi je da ti preuzmeš pregled u petak“ ili „Subotom nisam dostupna, osim ako je zaista hitno“.
Granice nisu napuštanje porodice
Posebno je teško reći „ne“ ostarelom roditelju. Mnogi osećaju da moraju da budu dostupni u svakom trenutku kako bi uzvratili za sve što su roditelji nekada činili za njih.
Ipak, možete biti brižni, a da ne odgovorite na svaki zahtev odmah.
„Ne mogu danas, ali dolazim sutra.“„Mogu da zakažem pregled, ali ne mogu da te odvezem.“
„Tokom posla se ne javljam, osim ako je hitno.“
Takve rečenice nisu hladne. One jasno pokazuju koliko vremena i snage imate. Više o tome zašto je važno prepoznati sopstvene granice na vreme možete pročitati na SvetPlusu.
Deca mogu pomoći, ali ne smeju postati negovatelji
Deca primećuju umor, nervozu i porodične probleme, čak i kada odrasli pokušavaju da ih sakriju. Možete im objasniti da je baki ili deki potrebna pomoć, ali ne bi trebalo da od njih očekujete da preuzmu emocionalni teret odraslih.
Starije dete može da raspremi sto, pripremi torbu za školu ili pomogne u kući. Ne bi, međutim, trebalo da oseća da mora da smiruje roditelja, odustaje od svojih aktivnosti ili stalno pazi na starijeg člana porodice.
Kada ste preopterećeni, strpljenje najčešće prvo nestaje upravo u odnosu sa decom. Korisne savete možete pronaći i u tekstu Kako ostati smirena kada dete pritisne vaše najdublje dugme.
Ne čekajte da telo samo zaustavi sve
Stalan umor, loš san, zaboravnost, razdražljivost, povlačenje od ljudi i gubitak interesovanja za stvari koje su vam ranije prijale mogu biti znaci da više nije reč o običnom napornom periodu.
Nacionalni institut za starenje preporučuje negovateljima da ne odlažu sopstvene lekarske preglede, da traže podršku i organizuju redovne periode tokom kojih će ih neko drugi zameniti. Odmor ne mora da bude dugo putovanje – može biti nekoliko sati nedeljno u kojima niste odgovorni ni za koga drugog.
Važno je prepoznati i znake
tihog izgaranja pre nego što iscrpljenost počne ozbiljno da utiče na zdravlje i porodične odnose.
Briga o porodici ne bi trebalo da znači nestajanje iz sopstvenog života. Deci je potreban roditelj koji ima snage i strpljenja, a ostarelim roditeljima pomoć koja može da traje. To je moguće samo kada odgovornost ne počiva na jednoj osobi.
