Detalji kobne noći: Kako je počeo krvavi pir u Duboni
Saša Panić, otac Milana i Kristine, i Miša Todorović, otac Dalibora, podelili su šokantne detalje o tragediji koja je zauvek promenila njihove živote. Obojica su izgubili decu u monstruoznom činu, a danas, više nego ikada, traže odgovore i pravdu. Ispričali su užasne trenutke kada su saznali da su njihovi sinovi i ćerke ubijeni, otkrivajući i duboke sumnje u vezama koje okružuju ovaj zločin.Borba za pravdu postaje njihova misija, jer, kako kažu, ne odustaju dok ne dobiju odgovore.
"Molio sam policiju da me pusti da ih vidim"
Saša Panić, koji je u jednom dahu ostao bez oba deteta, prisetio se trenutka dolaska na mesto zločina:"Tu noć, samo što sam zaspao, došli su prijatelji i rekli mi da požurim jer su se deca potukla. Dok sam se oblačio, pozvao sam Milana, ali nije se javljao. Kada sam stigao, video sam mnogo policije i Hitne pomoći, i tada sam ugledao patike mog sina koji je ležao na ulici. Bio je u takvom položaju da sam odmah prepoznao njega, ali nisam mogao da verujem da je telo pored njega zapravo moje ćerke Kristine. Molio sam policiju i gurao sam da me puste, jer sam mislio da mogu da ih spasem, ali mi oni nisu dali. Rekli su mi “Gotovo je”, ja nisam hteo da prihvatim to. Hteo sam da dođem do njih da se uverim. U tom momentu izlaze iz kola Radiša i Marko Blažić, otac i brat od ubice. Parkiraju se na 15 metara od nas i vidim da počinje vika na njih, ljudi psuju i da ih vraćaju u kola. I u tom momentu ja shvatam da je njegov sin, meni ubio mohu decu, do tada to nisam znao. Tek sutradan sam saznao da je on prvo u Orašju ubio mlade ljude, na drugom mestu gde su ljudi radili ogradu i na trećem mestu gde su naša deca bila."Povezane vesti
"Naša deca su ubijena mučki, s leđa"
Miša Todorović, otac ubijenog Dalibora, opisao je prizor koji, kako kaže, ne postoji ni u horor filmovima:"Dalibor je izašao u 22.20 iz kuće, Milan Panić ga je pozvao da se vide. Posle 15 minuta, pošto mi živimo blizu školskog dvorišta, čuo se jedan pucanj. Žena je rekla neko puca, pomislio sam da se neko ženio ili je neka čast, nisam obraćao pažnju na to. Ponovo se čuo rafal, žena je izažla napolje, ja sam seo u kamion i otišao sam do školskog dvorišta. Stigao sam dole, deca su zapomagala u školskom dvorištu, bio sam posle četiri ili pet minuta na licu mesta. Deca su ležala na zemlji izmasakrirana. Milan je bio mrtav na licu mesta, Kristinu nisam prepoznao. Bilo je mračno, drvo je tu bilo. Sledeće dete je bilo iz Malog Orašja, krv je curila na sve strane, pogođena je u glavu, druga devojčica je pogođena u stomak, trećoj devojčici je bila rasečena butna kost od metka. Dečak iz Dubone, kada je ustao pored mene iz pantalona mu je curila krv na sve strane. Uhvatio sam ga preko i pomogao da ga voze prema Hitnoj pomoći."Todorović dodaje da svog sina isprva nije video, a onda ga je supruga pronašla pored klupe:"Bio je živ u tom momentu, uzeo sam ga u kola i krenuo prema Hitnoj pomoći, na pola puta je još uvek bio živ. Međutim, tih pet kilometara do Hitne pomoći je izdahnuo, nije mogao da preživi. Pogođen je sa leđa, pocepana mu je trbušna aorta i taj metak je bio smrtonosan. Naša deca su ubijena sa leđa, on je pucao čim je izašao iz auta. Njih troje su ubijeni sa leđa, a svi ostali su dobili metkove koji su prolazili kroz njih i ranjavali su ostali decu. Ta devojčica koja je pogođena u glavu, njoj je naslonio pušku na glavu, a pošto ona nije htela da opali, izvadio je pištolj i pucao joj u glavu."Obojica roditelja izrazila su duboko nezadovoljstvo sudskim procesom i činjenicom da im mnogi dokazi ostaju nedostupni."Pratio sam i slušao non stop na motorolama od snaga policije koja je bila tu i pretraživala teren. Svojim ušima sam čuo da se Uroš Blažić likvidira. Nas muči i to pitanje, ko je preinačio tu odluku. Nismo dobili ni telefonske pozive od suda Uroša i Radiše Blažića, da nam dostave od tog dana pozive, s kim su razgovarali pre i posle masakra. Koga je Radiša Blažić pozvao da preinače odluku da se on ne ubija, nego ga hapse u Kragujevcu kao da je ukrao nešto, a ne ubio ovoliku decu. Zbog čega je njegov život skuplji od sve ove dece? Bilo bi nam lakše da je likvidiran, ne bi se mrcvarili na sudu sa njima. Ovo je besmisleno, jer je suđenje ponovo ubijanje roditelja" – ističe Saša Panić.Miša Todorović se nadovezuje na sumnju da ubica nije delovao sam:"Naša deca su ubijena s leđa, pucao je čim je izašao iz auta. Nije poznavao našu decu, nisu se družili, a ipak je izvršio taj monstruozan čin. Očekujem odgovor od Uroša Blažića zašto je ubio mog sina i ostalu decu."
