Sretenje - značenje, običaji i narodna verovanja

Sretenje - značenje praznika, poreklo i običaji

Sretenje Gospodnje je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji se obeležava 40 dana nakon Božića.

Po gregorijanskom kalendaru praznik pada 2. februara, dok ga Srpska pravoslavna crkva i druge crkve koje koriste julijanski kalendar proslavljaju 15. februara.

U Srbiji, Sretenje ima i poseban državni značaj. Kao Dan državnosti obeležava se od 2002. godine, dok se od 2012. praznuje dva dana - 15. i 16. februara.

Poreklo i hrišćansko značenje Sretenja

Prema Svetom pismu, četrdesetog dana po rođenju Isusa Hrista, Presveta Bogorodica donela je dete u jerusalimski hram kako bi ga posvetila Bogu, u skladu sa Mojsijevim zakonom.

Ovaj događaj simbolizuje susret Starog i Novog zaveta, kao i susret Boga i čoveka, po čemu je praznik i dobio ime - Sretenje.

Svečano obeležavanje praznika posebno je učvršćeno u 6. veku, za vreme vizantijskog cara Justinijana.

Sretenje kao Dan državnosti Srbije

Sretenje ima dvostruki značaj u Srbiji. Na ovaj datum 1804. godine podignut je Prvi srpski ustanak, dok je 1835. donet prvi moderni ustav Srbije - Sretenjski ustav.

Zbog toga se 15. februar obeležava kao Dan državnosti, simbol borbe za slobodu, državnost i ustavnost.

Narodna verovanja i običaji

Sretenje je u narodu poznato i po brojnim običajima i verovanjima. Jedno od najpoznatijih kaže da se na ovaj dan „sreću zima i leto“.

Ako je dan sunčan i medved vidi svoju senku i vrati se u jazbinu, veruje se da će zima trajati još šest nedelja.

Ako je oblačno, smatra se da se zima bliži kraju.

Slična verovanja postoje i u evropskim zemljama, a u Americi su poznata kao Dan mrmota.

Poseban običaj je paljenje sveća, koje prema verovanju štite dom od nesreća i groma.

Takođe, postoji verovanje da mlade devojke treba da obrate pažnju na osobu koju prvo sretnu tog jutra, jer se veruje da će im budući suprug imati slične osobine.

Praznik duhovnog i istorijskog značaja

Sretenje Gospodnje je praznik dubokog duhovnog i istorijskog značaja.

On objedinjuje hrišćansku simboliku susreta Boga i čoveka sa važnim momentima srpske istorije. Danas se obeležava kao spoj vere, tradicije i državnog identiteta Srbije.