Hrkanje nije bezazleno: Kada noćni zvuci upozoravaju na opasnu bolest

Hrkanje kao simptom ozbiljnog poremećaja

Doktorka Tatjana Radosavljević, pulmolog, u emisiji "Žena za sva vremena" na televiziji K1 je objasnila kako hrkanje može biti simptom ozbiljnog poremećaja, šta uzrokuje prekide disanja, kako se sleep apneja dijagnostikuje i leči, ali i koje posledice ovaj poremećaj može imati po zdravlje i svakodnevni život.

Hrkanje - simptom koji upozorava

Iako ga mnogi smatraju bezazlenom navikom, hrkanje može biti ozbiljno upozorenje da se u organizmu dešava nešto mnogo opasnije.

“Hrkanje je glasan simptom jedne podmukle bolesti. Ono nastaje zbog oblika grla ili zapušenog nosa – u toku disanja dolazi do vibracija resice u grlu ili vibracija zbog zapušenog nosa, i stvara se šum koji se percipira kao hrkanje. Dugo se nije znalo da hrkanje kod čak 70 odsto hrkača može da prikrije potencijalno veoma opasno stanje – a to su zastoji disanja u snu“, objašnjava dr Radosavljević.

"To izgleda tako što čovek glasno hrče, a onda u jednom trenutku nastaje potpuna tišina. Nakon toga sledi glasan udah, gotovo ropac, što često uplaši osobu koja spava pored. Ovi prekidi disanja mogu da traju i po minut. Upravo ti zastoji mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.“

Zašto dolazi do prekida disanja?

“Dugo vremena, sve do sredine 20. veka, smatralo se da je hrkanje bezazleno. Međutim, prekid disanja nastaje zbog oblika grla koji je često nasledan. Postoje četiri tipa anatomskog oblika ždrela. Kod prva dva, gde se jasno vidi resica i prostor oko krajnika, pacijenti praktično nikada nemaju sleep apneju – mogu samo ponekad da hrču zbog zapušenog nosa. Ali, ako prilikom pregleda uz pomoć špatule ulaz u grlo izgleda kao ‘ulazak u rudnik’, ti pacijenti spadaju u grupu visokorizičnih za razvoj sleep apneje“, ističe pulmolog.

“Tokom spavanja mišići se opuštaju, pa se opuštaju i mišići grla. Kod pacijenata sklonih apneji često postoji zapušen nos, dugačka resica, debeo jezik ili okomit ugao ulaska u grlo. Kada se sve to spoji, prilikom dubokog sna dolazi do zatvaranja disajnog puta, kao klapnom, na više mesta – i grlo se praktično zatvori. To je ona tišina. Da bi se disajni put ponovo otvorio, čovek mora da se probudi. Organizam ga instinktivno budi kako bi se mišići ponovo zategli i omogućili prolaz vazduha.”

Dijagnostika: koliko puta prestajete da dišete tokom noći?

“Postoje aparati koji mere koliko puta u toku jednog sata pacijent prestaje da diše ili diše neregularno, kao i koliko puta pada nivo kiseonika. Aparat beleži i da li hrčete, da li se prekidi javljaju na leđima, levom ili desnom boku. Aparat, nalik holteru, stavlja se uveče pred spavanje, a skida ujutru. Na osnovu nalaza procenjuje se da li postoji apneja i u kom stepenu“, navodi doktorka.

Kako se klasifikuje sleep apneja?

“Da bi se dijagnostikovala sleep apneja, do pet prekida disanja na sat smatra se normalnim – osoba je možda malo više jela, popila, umorna je ili je ležala na leđima. Od 5 do 15 prekida – laka apneja

Od 15 do 30 prekida – srednje teška apneja Preko 30 prekida na sat – teška apneja. Ova podela služi da bi se odredio odgovarajući način lečenja.“

Metode lečenja

"Kod lake apneje pacijent često hrče samo kada leži na leđima – tada ima do 15 prekida disanja na sat, dok na boku ima jedan ili dva, što je normalno. To se zove položajna terapija. Najjednostavniji način je da se na pidžami, između lopatica, ušije džep u koji se stavi teniska loptica – tako pacijent ne može da spava na leđima.“

"Ako pacijent ima izrazito dugu resicu ili velike krajnike, mogu se raditi i hirurške intervencije.“

"Kod srednje teške apneje (15–30 prekida), do oko 22 prekida u obzir dolaze hirurške intervencije. Ali ako pacijent ima više od 22 prekida, ako je prosečan kiseonik tokom noći nizak, ako postoji period sna u kome kiseonik ne prelazi 90 odsto, ili ako je pacijent izrazito pospan, tada se preporučuje aparat. To je aparat koji pod pozitivnim pritiskom preko maske ubacuje vazduh u gornji disajni put i na taj način ga drži otvorenim.“

Sleep apneja je ozbiljan poremećaj koji mnogi potcenjuju, a posledice mogu biti dalekosežne po zdravlje.

“Ako imate težak oblik apneje, tokom jednog ciklusa kiseonik može da padne i na 50 odsto. Organizam vas tada naglo probudi da biste preživeli, mada postoje opisi slučajeva u kojima se ljudi nisu probudili – jednostavno su zaspali i tu se sve završilo, iako su takvi slučajevi izuzetno retki. Kada kiseonik padne na 50 odsto, a zatim se u trenutku buđenja naglo podigne na 95 odsto, upravo taj nagli skok može biti ’krivac’ za mnoge komplikacije, jer se to u toku noći može desiti trista ili čak četiri stotine puta. To je ogroman šok za organizam” - kazala je doktorka i dodaje:

"U tim situacijama luče se hormoni gojenja, pa pacijenti dobijaju na težini iako ne jedu mnogo. Takođe, javlja se povišen krvni pritisak – mnogi ljudi ni ne znaju zašto im je pritisak visok, a uzrok može da bude upravo hrkanje i apneja. Kada se apneja leči, pritisak se često stabilizuje. Može da se razvije i šećerna bolest, iako pacijent nema klasične predispozicije, kao i srčane bolesti, infarkt ili aritmije".

Dok hrkanje deluje bezazleno, ono često skriva teže probleme sa disanjem tokom noći.

“Vrlo često muškarci u određenim godinama češće ustaju noću i to pripisuju prostati, ali kod onih koji imaju sleep apneju, taj simptom je zapravo posledica apneje – i kada počnu da se leče ovim aparatom, noćna buđenja prestanu. Pacijenti mogu postati agresivni, razdražljivi, imati problema sa koncentracijom, osećati hronični nedostatak energije, pa čak i zaspati u vožnji. Veliki broj saobraćajnih udesa može biti posledica apneje – kada neko kaže da je ’seo za volan i zaspao’. Debljina je takođe poseban problem: zbog hormonskog disbalansa apneja dovodi do gojenja, a povećana telesna težina dodatno sužava grlo, stvarajući začarani krug.“ - zaključila je doktorka.