Glumac Lazar Strugar otvoreno o heroinu, mračnom periodu i oporavku

Prvi kontakt sa heroinom imao je sa 17 godina 

"Prvi put sam heroin probao sa 17 godina. Posle snimanja Kengura sam otišao u vojsku, pa sam povučen zbog snimanja serije Košarkaši. Tada sam počeo da koristim heroin. Tokom tog snimanja desilo se da sam ja otišao u potpuno drugom smeru. Više mi povratka nije bilo", iskreno je ispričao Lazar u podkastu.

Mešao tablete

Kako kaže, u mladosti je koristio razne droge, često mešajući ih sa tabletama kako bi sebi davao „dozu anestezije“.

"Imao sam 24 godine kada sam prvi put probao heroin i konzumirao sam ga do 37. Ali to je bilo 12 godina svakodnevno. Od druge godine srednje škole permanentno sam bio pod dejstvom marihuane, sedativa, a ako ničega drugog – onda piva i rakije. Svašta sam probao. Iz pobuda dosade, besmisla i s mišlju da meni ne može ništa da bude. Krenuo sam iz želje da mi se promeni svest, iz želje da se osećam bolje. Neka praznina postoji, ali ne možeš da provališ dubinu te praznine i tog mraka", rekao je u podkastu "Gorky".

Lazar dodaje da je droga, iako na prvi pogled nevina, bila najopasnija kada je najviše potcenjivana: 

"Rugaš se drugima: 'Vidi budala, navukao se.' Sve je izgledalo nevino, a onda sam posle shvatio da je najgora droga ona za koju si rekao 'ma nije to ništa'. Vrlo kratko te to drži, ta ispunjenost i sreća. Tada sam imao pogrešnu svest da je mangup onaj koji svako veče spava sa drugom ženom, koji lomi flaše u kafani i slično. To sam doslovno živeo."

O iskustvima sa smrću i kriminalom

Iako nikada nije bio diler, Lazar je znao kako da drugima pribavi opijate, što ga je dovelo u blizinu smrti i tragedije. 

"Nikada nisam prodavao drogu, ali sam bio umešan u to da mogu ljudima da je nabavim. Ne znam u koliko sam smrti učestvovao. Nisam im tada direktno donosio, ali mnogo mene ima u toj smrti", iskreno priznaje.

Suočen sa iskušenjima, ponekad je prelazio granice zakona i morala. 

„Za kokain se često nije imalo para, pa sam morao da nastavljam sa heroinom kako bih mogao da lažem sebe da sam ozbiljan frajer i moćan. Najgore mi je danas kad se setim da sam imao oko 30 godina kada sam išao kod majke u posetu i ukrao novac iz njenog novčanika. To je najgore što sam uradio i dalje imam tu sliku. Jednom sam sedeo u sobi sa pištoljem u ruci i čekao čoveka koji mi je pretio zbog duga za drogu, da ga ubijem. To je najdublji bunar do kojeg sam došao. Pozvao me, počeo da preti i ja se nisam uplašio, nego sam mu rekao da ga čekam kući. Uzeo sam pištolj i stvarno razmišljao o tome da ga ubijem. Za njega mi nije bilo stalo, znao sam ko je i kakav je, pa sam mislio da nije šteta da umre“, rekao je Lazar.

Danas pomaže zavisnicima

Nakon što se izlečio, Lazar Strugar odlučio je da svoj bol i iskustvo pretoči u pomoć drugima. Radio je sa zavisnicima u rehabilitacionom centru, gde se traži odgovornost i disciplina. 

"Program traje 18 meseci. To što se meni desilo bilo je bukvalno preko noći. Medicina bi to verovatno opisala kao psihozu, jer se način razmišljanja potpuno promenio. Ljudi koji vode centar ‘Duga’ videli su u meni nekog ko može biti odgovoran i pomoći. Radio sam volonterski, nalazio načine da razgovaram sa različitim ljudima. Bilo mi je drago kada vidim da sam nekome pomogao. Pravila su morala da se poštuju i ona te dovode u stanje da postaneš funkcionalan član društva. Telo se budi posle nekog vremena, posle pet, šest meseci. Konstantno si sa muškarcima u centru i kada ti se neka devojka nasmeje, stekneš osećaj da si zaljubljen i izlečen. Nisi se izlečio, nisi izlečio uzrok i mrtav si za godinu dana – možda. Možda ćeš živeti još 15 godina, ali uglavnom, to se dešavalo. Zato ih čuvaš od njih samih. Ne sme da dođe u iskušenje. Način da uspeš je samo jedan, a načina da propadneš je milion“, ispričao je ranije za Danas.

Lazar Strugar danas je primer kako je moguće izaći iz najtežih životnih kriza i posvetiti se pomoći drugima, ali i stalnom radu na sebi.