U 42. sam otišla sama u inostranstvo - i počela da živim

Zašto sam odlučila da krenem u nepoznato

Nikada nisam bila od onih koji se lako odlučuju. Godinama sam se držala rutine, istih ulica, istih ljudi, istih vikenda. Imala sam „siguran“ posao, stan na kredit, dve najbolje drugarice i majku koja je govorila da žena ne treba mnogo da sanja - samo da ima svoju platu i zdravlje.

Ali u 42. godini, nešto se u meni slomilo. Ili možda - probudilo.

Prve nedelje su bile najteže

Nisam imala ni ponudu iz snova, ni partnera koji me vuče za ruku. Imala sam osećaj da više ne pripadam svom životu. I jedan oglas iz Minhena za posao koji ni sama nisam verovala da ću dobiti.

Tri meseca kasnije, otišla sam sama. Dva kofera, jedan prenosivi rajsferšlus pun strahova i duša prepuna sumnje.

Šta sam naučila o životu i sebi

Danas, dve godine kasnije, ne znam da objasnim kako, ali počinjem da volim sebe. Naučila sam jezik, imam svoju malu rutinu, nove prijatelje i osećaj da sam sama sebi dovoljna.

I dalje sam ista ona ja. Ali više nisam verzija mene koja je ćutala dok joj je život prolazio kroz prste.

Nekad moraš da odeš da bi se vratila sebi.