Verovanja, običaji i tradicija
Jabuke petrovače - simbol Božjeg dara
Na Petrovdan se tradicionalno beru prve jabuke petrovače, koje su simbol berićeta i obnove života. Veruje se da ove jabuke ne treba seći nožem, već ih treba lomiti rukom. U nekim krajevima, posebno deci se govori da Sveti Petar na nebu deli jabuke dobroj deci, te se one daruju mališanima kao blagoslov.
Takođe, veruje se da se jabuka ne sme baciti, jer bi to moglo doneti nesreću domaćinstvu.
Cvet petrovac - narodni “zdravstveni horoskop”
Uoči Petrovdana, običaj je da se cvet petrovac (trava sveta Petra) ubere za svakog člana porodice i zabode u zemlju ispred kuće. Sutradan se gleda koji je cvet ostao uspravan, a koji se sagnuo ili uveo.
Prema narodnom verovanju - ako je cvet zdrav i uspravan, taj član porodice će biti zdrav cele godine, a ako je uveo, očekuju se problemi sa zdravljem.
Zabrane i običaji na dan praznika
Na Petrovdan se strogo zabranjuju teški poslovi, posebno u polju i na zemlji. Ne ore se, ne kopa i ne prerađuje drvo, jer se veruje da bi se time mogla narušiti svetost dana. Takođe, u mnogim mestima se veruje da bi svaki fizički napor mogao “zapečatiti nesreću”.
U selima se još uvek drži do toga da konji i volovi na Petrovdan ne smeju da rade, jer su i oni “Božja stvorenja koja tog dana odmaraju”.
Petrovdanska trpeza - kraj posta i mrsni obed
Petrovdan je ujedno i kraj Petrovske (Apostolske) poste, koja traje nekoliko nedelja. Na sam praznik, dozvoljeno je pripremiti mrsnu trpezu – sa mesom, mlečnim proizvodima i jajima. U mnogim domovima se peče petrovdanski kolač sa jabukama, kao simbol plodnosti i duhovne radosti.
U nekim krajevima, domaćice komšijama dele deo kolača “za dušu pokojnika” – verujući da se tako duše predaka obraduju i blagoslove dom.
Ko slavi slavu na Petrovdan?
Mnogi pravoslavni vernici slave Petrovdan kao krsnu slavu, posebno porodice koje vode poreklo iz sela u centralnoj i zapadnoj Srbiji.
U crkvama se danas služe liturgije i molitve apostolima Petru i Pavlu, koji se smatraju stubovima hrišćanstva.
