Taj trenutak vratio ju je u prošlost i podsetio na majčine pozive koje je često ignorisala. Danas, kroz bolno iskustvo, poručuje svima – nazovite svoju majku dok još možete.
Noć u bolničkoj sobi: Vapaj koji se ne zaboravlja
"Iz dubokog sna probudili su me ženski krici. Spavala sam u bolničkom krevetu, pod dejstvom tablete koja je trebalo da me "oleši". A onda – "Mama!" Nadala sam se da sanjam, ali nisam. Starija žena u obližnjem krevetu dozivala je majku. Nabila sam slušalice na uši i čula Jasnu Zlokić kako peva: "Ja sam skitnica, ne drži me mesto…" Moja najdraža pesma, iako više nikada neću skitati. Kasnije su mi sestre rekle da žena nije umirala – samo joj je bilo "jako teško". - započela je priču Vedrana u svom novom blogu.Koga zovemo kada nam je teško?
"Napravila sam anketu među medicinskim sestrama koje godinama rade na onkologiji. Pitala sam ih koga pacijenti najčešće prizivaju kad im je najteže. "Majku. Ređe Boga. Ma, uglavnom majku."A oca?" "Nikad." - naglašava."Pozivi koji su mi išli na živce"
"Bila sam u četrdesetima kada je moja majka počela da me zove gotovo svaki dan. Zašto se ne javljaš?" Mama, čule smo se juče." Nismo se čule danima, nikad ne zoveš, ja uvek moram tebe zvati... Kad te ne čujem mislim da ti se nešto dogodilo?” “Što mi se može dogoditi? Radim k’o konj, kad dođem doma, deca, muž, ne razumeš moderan život. Stara sam, želim ti čuti glas. Danas opet imam problema sa stolicom…" - nastavila je i dodaje:"O, ne, o, ne, o, ne “Moram prekinuti, šef me zove, javit ću ti se kasnije. "Nećeš.” I nisam".Povezane vesti
Dosadne majke koje ne prestaju da brinu
"Razumem, sve vas razumem. Majka uvek nazove u nevreme. Ekipa cura čeka pred zgradom, krećete u Trst, zove mama i pita kako ste i zašto se ne javljate. Kolutate očima gledajući prema zidu. “Mama, zub me rastura, imam zakazano, žurim…” “Uvek žuriš kad me čuješ…” “Treba li ti nešto?” “Treba mi tvoj glas…” “Mama, nazvat ću te večeras.” “Dobro i javi mi što je zubar rekao, možda imaš granulom, to može biti opasno za srce…” “Da, da…” "Prekidate vezu, trpate mobitel u torbicu, jurite niz stepenice. “Opet kasniš”, govori Jadranka. “Mama.” Četiri uzdaha istovremeno.Lili cvili pred vratima, držite povodac u ruci i navlačite na sebe jaknu. Na ekranu mobilnog “Stara”. Ne uključujete mob, izvodite Lili koja veselo maše repom, skidate joj povodac, skače s ostalim psima, pa skreće u grm. Koji užitak gledati vašu možda najveću ljubav kako se olakšava. Mob opet zvoni. Ne gledate ko zove. Ne javljate se." Koliko često zovete majku?
