Za mene Nova godina nije novi početak, već stara rana

Bol koja se ne briše promenom kalendara

Nova godina se često predstavlja kao simbol novog početka, novih odluka i čistog lista. Za mnoge je to trenutak radosti, zagrljaja i optimizma.

Međutim, za mene – i za mnoge druge koji o tome ćute - ona je podsetnik na bol koji se ne briše promenom kalendara.

Sećanja koja ne blede

Dok drugi planiraju ciljeve i donose odluke, ja se suočavam sa sećanjima koja su ostala ista iz godine u godinu.

Gubici, razočaranja i traume ne nestaju u ponoć. One se samo utišaju tokom dana, da bi se praznicima vratile još glasnije.

Praznična euforija često stvara pritisak da svi moramo biti srećni, zahvalni i nasmejani. Ali istina je da Nova godina može biti posebno težak period za ljude koji su prošli kroz gubitak, porodične lomove, emotivne traume ili usamljene životne faze.

Kada se očekuje slavlje, tuga se oseća još intenzivnije.

Za mene Nova godina nije obećanje, već ogledalo. Ogledalo koje pokazuje koliko se neke stvari nisu promenile i koliko su neke rane ostale otvorene. I u tome nema slabosti.

Postoji hrabrost u priznanju da ne osećamo ono što se od nas očekuje.

Možda pravi početak ne dolazi 1. januara. Možda dolazi onda kada sebi dozvolimo da budemo iskreni, da ne glumimo sreću i da prihvatimo da je i bol deo procesa ozdravljenja.