Tragedija mu obeležila život
Radovan Pankov, je svojevremno gostujući u jednoj emisiji otvorio dušu i ispričao najtraumatičniji period iz detinjstva, kada su mu u saobraćajnoj nesreći poginuli otac i stric.Preporučene vesti
"Meni je moj otac bio idol. Često je bio odsutan, ali kada ga vidim na vratima da dolazi, bio bih presrećan" - počeo je svoju potresnu ispovest Radovan kroz suze i opisuje trenutak kada je došlo do tragedije: "Tata i stric su imali običaj, da u selu igraju sa svojom ekipom turnire u malom fudbalu. Mislim da su se tada i spremali za jedan od njih. U selu odakle smo rodom, ima jedna velika lepa hala sa dobrom podlogom, gde su tada imali termin. Živeli smo u Novom Sadu i njih dvojica su svakodnevno putovali. Išli su jednim kolima. Posle tog termina, ostali su na trećem poluvremenu, popili su koju čašicu više, iako ja mislim da to nije uzrok saobraćajne nesreće i njihove pogibije, jer tata je minimum jednom ili dva puta dnevno putovao, i zbog privatne firme koju je imao u Bačkoj Palanci. Kada se dogodila tragedija, njegovi drugari koji su izašli na lice mesta kažu da je bilo puno leda, klizavo. To se dogodilo dva dana pred Novu Godinu, 29. decembra".
Poslednji razgovor sa ocem
"Sećam se da sam dan pre tragedije, otišao sa društvom da mu kupim košulju, jer je mnogo voleo da ih nosi. Zvao sam ga da mu kažem, da smo mu kupili novogodišnji poklon i da će ga dobiti ranije. Tada mi je rekao da se vidimo ujutru. Legao sam da spavam oko ponoći i u toku noći mi se učinilo kao da sam čuo interfon, ali sve je bilo kroz maglu. Tog jutra sam ustao baš rano. Krenuo sam do toaleta i ugledao sam dnevnu sobu punu ljudi koji ćute, dok su neki plakali . I sada mi naviru sećanja, jezivo. Odmah sam počeo da tražim mamu, jer je nisam video tu. Deda me je tada slagao, rekao mi je šta se dogodilo i da se obojici bore za život. Tu sam poludeo i rekao mu, da mi kaže istinu. U tom momentu mi se srušio ceo svet. Otišao sam u sobu da vidim gde je mama, hteo sam da podelim te trenutke sa njom. Ona onako jadna, u fotelji doji malu sestru i plače. To je scena koja mi se urezala za ceo život" – jecajući priča fudbaler i dodaje da se sahrane ne seća. Radovan je sa 11 godina ostao bez oca i strica, ali mu je u tom najznačajnijem periodu odrastanja najveću podršku pružao deda, koji je tada smogao snage nakon gubitka sinova i potpuno se posvetio njemu. Fudbaler ističe, da je ime upravo dobio po svom dedi. "Trebao sam da se zovem Nemanja, ali je tata prelomio kada sam se rodio i rekao da ću se zvati Radovan, po dedi. Ponosno nosim ime. Par meseci nakon tragedije, život je polako počeo da se vraća u normalu, iako mi je otac u tom tinejdžerskom periodu jako falio, deda je bio ključ, okidač i moja najveća podrška. Zahvalan sam mu na svemu "– dodaje.Radovan ističe, da je zbog tragedije koju je doživeo brže sazreo, ali i da je postao mnogo oprezniji, posebno otkako je i sam postao otac. "Brže sam sazreo od svojih vršnjaka. Tragedija nas je ujedinila i vezala me više za familiju. Naučio sam dosta, posebno kada sam dobio svoja dva sina. Stariji je dobio ime Miloš po mom tati. Znam da gleda u mene kao u Boga i ne dozvoljavam ni promil šanse nečemu da se desi, kako se ne bi danas - sutra oni našli u sličnoj situaciji. Postao sam mnogo jači, oprezniji i stabilniji. Nije da hvalim sebe, ali smatram da bi retko ko mogao da preko svega toga pređe i napravi nešto u životu" – zaključio je Radovan Pamkov u emisiji „Preživeli“ na televiziji K1.
