Španija je osvojila
Svetsko prvenstvo u fudbalu 2026. i drugi put u svojoj istoriji stigla do najvrednijeg trofeja.
U velikom finalu odigranom u Ist Raderfordu, u američkoj saveznoj državi Nju Džersi, izabranici Luisa de la Fuentea pobedili su aktuelnog šampiona Argentinu rezultatom 1:0 posle produžetaka.
Junak finala bio je Ferran Torres, koji je utakmicu počeo na klupi, a potom u 106. minutu postigao pogodak koji je Španiji doneo titulu.
Posle ubačene lopte i reakcije Nicholasa Williamsa Torres se najbolje snašao u kaznenom prostoru i snažnim udarcem savladao Emiliano Martineza.
Bio je to njegov prvi gol na prvenstvu, ali i ubedljivo najvažniji pogodak čitavog turnira.
Španija napadala, Argentina se branila
Crvena furija je tokom najvećeg dela finala kontrolisala loptu i stvarala prilike, dok je Argentina bila usmerena na odbranu i pokušaje da preko Lionela Mesija ugrozi gol Unaija Simona.
Španci, ipak, nisu uspeli da slome otpor protivnika tokom regularnih 90 minuta. Argentina je u sudijskoj nadoknadi ostala sa desetoricom igrača nakon što je Enco Fernandez dobio drugi žuti, odnosno crveni karton.
Španija je brojčanu prednost iskoristila početkom drugog produžetka, kada je Torres konačno pronašao put do mreže.
Argentina je pokušala da odgovori, ali je španska odbrana još jednom pokazala zašto je bila jedna od najboljih na turniru.
Poslednji sudijski zvižduk označio je početak velikog slavlja španskih fudbalera i navijača, dok su Messi i njegovi saigrači morali da se pomire sa porazom.
Druga titula svetskog prvaka za Španiju
Španija je prethodno bila šampion sveta 2010. godine u Južnoj Africi. Tada je u finalu, takođe posle produžetaka, pobedila Holandiju golom Andresa Inijeste.
Šesnaest godina kasnije, ulogu junaka preuzeo je Ferran Torres, a nova generacija španskih fudbalera vratila je reprezentaciju na sam vrh svetskog fudbala. Španija se tako pridružila grupi reprezentacija koje su najmanje dva puta osvajale planetarnu titulu.
Argentina je, sa druge strane, propustila priliku da odbrani pehar osvojen 2022. godine u Kataru.
Messi je sa 39 godina nastupio u svom trećem finalu Svetskog prvenstva, postavši tek drugi fudbaler u istoriji kome je to pošlo za rukom.
Furija redom rušila rivale
Španija je do završnice stigla kao pobednik Grupe H, a u nokaut fazi nije primila nijedan gol od Portugala, Francuske i Argentine.
U šesnaestini finala savladala je Austriju sa 3:0, dok je u osmini finala eliminisala Portugal rezultatom 1:0, pogotkom Mikela Merina u sudijskoj nadoknadi.
U četvrtfinalu je pala Belgija sa 2:1. Fabian Ruiz i Mikel Merino bili su strelci za Španiju, koja je potom u polufinalu potpuno nadigrala Francusku i slavila sa 2:0. Golove za prolazak u finale postigli su Mikel Ojarzabal i Pedro Poro.
Takav put pokazao je da Španija nije došla do trofeja zahvaljujući jednom igraču ili srećnom trenutku. Furija je tokom celog prvenstva delovala kao organizovan tim, sposobna da kontroliše utakmicu, ali i da pronađe rešenje u neizvesnim završnicama.
Rodri najbolji igrač Mundijala
Uspeh Španije potvrđen je i pojedinačnim nagradama. Rodri je dobio Zlatnu loptu za najboljeg igrača turnira, Unai Simon proglašen je za najboljeg golmana, dok je Pau Kubarsi dobio priznanje namenjeno najboljem mladom fudbaleru.
Jedina velika nagrada koja nije završila u rukama Španaca bila je Zlatna kopačka, koju je kao najbolji strelac prvenstva osvojio francuski reprezentativac Kylian Mbappé.
Selektor Luis de la Fuente posle finala nije krio ponos zbog svega što je njegova ekipa uradila, ističući da je osvojen izuzetno važan trofej, ali i da ova generacija još nije rekla poslednju reč.
Španija je tako krunisala period velikih uspeha i, posle titule evropskog prvaka 2024. godine, stigla i do svetskog trona. Crvena furija ponovo vlada fudbalskom planetom.
