Sveti Sava, najcenjeniji srpski svetitelj, ima bogat kult koji je proizašao iz prenosa njegovih moštiju u manastir Mileševu. Taj kult bio je toliko snažan da su se čak i Turci, zavojevači, prekrštavali nad njegovim moštima. Ipak, mošti su kasnije spaljene na Vračaru. Njegov lik je duboko ukorenjen u narodu, a mnoga verovanja ga opisuju ne samo kao nacionalnog sveca već i kao dobročinitelja koji je delio znanja i veštine.

Sveti Sava nije samo predstavljen kao svetac dobre naravi, već i kao učitelj praktičnih veština, darovatelj znanja i donosilac vatre. Postoje čak predanja da je još uvek među Srbima, putujući s kraja na kraj zemlje i deljenjem pravde u društvu Boga ili drugih svetitelja.


 

Danas je Sveti Sava, iz zahvalnosti se mese perece! (RECEPT)

Međutim, pravda Svetog Save ima i mračne strane, ponekad se povezujući s htonskim paganističkim božanstvima. Često nagrađuje prestupnike i kažnjava smerne ljude. U jednoj legendi, proklinje celo selo zbog odbijanja hleba, pokazujući da je odnos prema njemu bio podvojen.

Veruje se da je Sveti Sava vođa vukova, nazivan vučjim pastirom, a vukovi njegovim hrtovima. Legende opisuju kako okuplja vukove na svoj praznik i određuje njihov lov na stoku. Folklor i tradicije povezane su s njim, kao i brojni lokaliteti koji nose njegovo ime.




Verovanje o crvenoj boji


U narodnom verovanju, Sveti Sava ima moć uticaja na vreme, pa čak i na važne događaje. Postoji i tradicija vezana za boje - na Svetog Savu ne sme se nositi crveno, iz straha da ne privuče vukove. Ovo je samo mali deo bogatstva verovanja i tradicija povezanih s mističnim Svetim Savom.