Tarik Filipović: Opet učim da hodam (Foto)

Optimističan je i veseo, a sprava za vežbanje ne želi da se odrekne ni kada završi rehabilitaciju. "Zenički fudbalski klub "Čelik" godinama nosim u srcu, a sad pravi čelik nosim u nozi. Ima u tome neke simbolike", smeje se 41-godišnji Tarik Filipović.

Prošla su tri meseca od nesreće u zagrebačkoj Kustošiji, kad je na njega usred dana na pešačkom prelazu naleteo terenac. Od jačine udarca pukla mu je potkolenična kost, a bilo mu je smrskano i levo koleno. Ipak, kao da je sve to negde daleko iza njega.

"Kad se setim trenutka očaja i nemoći nakon nesreće, kad mi je jedino bilo važno da ostanem živ, pitam se šta mogu više poželeti od toga da se dobro oporavim i opet budem sposoban za glumački posao, koji mi toliko znači", kaže Tarik.

"Kad mi se ovo dogodilo, mnogi su mi rekli kako mi je to dobra prilika da svedem životne račune, razmislim što sam mogao ili trebao drugačije da uradim. Ja to i inače radim, i baš mi se uoči nesreće činilo da mi se privatno i profesionalno sve divno složilo. U poslu sam uživao na probama i predstavama, kod kuće sa Lejlom i klincima, pogotovo otkako je Arman dovoljno porastao i osamostalio se, da mi kao roditelji više nismo morali da pratimo baš svaki njegov korak. Ipak, tešim se da je sve super ispalo, jer je sve moglo da se završi mnogo ružnije", zaključuje Tarik.



Autor: B.B.
Izvor/Foto: Gloria.hr