Alam u Austriji zbog paklenih vrućina: Kako da tokom toplotnog talasa sačuvate vodu i sprečite požare

GeoSphere Austria upozorava da će u pojedinim delovima zemlje temperature dostizati od 38 do 40 stepeni, dok povremeni pljuskovi i grmljavine neće biti dovoljni da nadoknade veliki nedostatak padavina.

Situacija ne utiče samo na prirodu. Tokom veoma toplih dana raste potrošnja vode u domaćinstvima, posebno zbog zalivanja bašti, punjenja bazena i češćeg tuširanja.

Zbog toga se građanima savetuje da vodu koriste pažljivije, čak i u mestima u kojima trenutno nema problema sa snabdevanjem.

Više od 270 šumskih požara od početka godine

Od početka 2026. godine u Austriji je registrovano više od 270 šumskih požara, koji su zahvatili oko 230 hektara šume. Samo tokom jula zabeleženo je približno 70 požara.

Prema mapama rizika austrijskog Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo, klimu i zaštitu životne sredine, među posebno ugroženim područjima nalaze se istočna Donja Austrija, delovi Koruške i suve alpske doline u Tirolu.

Ministar Norbert Totschnig upozorio je da je više od osam od deset šumskih požara izazvano ljudskim ponašanjem, što znači da je veliki broj njih mogao da bude sprečen.

„Najbolja zaštita od šumskih požara počinje odgovornim ponašanjem i poštovanjem prirode“, poručio je Totschnig, prenosi Heute.

Jedna cigareta ili roštilj mogu izazvati veliki požar

U brojnim austrijskim okruzima na snazi su posebne uredbe kojima su u šumi i njenoj blizini zabranjeni paljenje vatre, pušenje i korišćenje pirotehnike.

To znači da ni mali roštilj, plinsko kuvalo ili opušak bačen pored puta tokom sušnog perioda nisu bezazleni. Suva trava i granje mogu da se zapale za nekoliko trenutaka, a vetar zatim brzo širi vatru.

Za nepoštovanje propisa predviđene su novčane kazne do 7.270 evra, a u određenim slučajevima i zatvorska kazna do četiri nedelje. Građani treba da provere pravila u svojoj opštini ili nadležnoj okružnoj upravi, jer se zabrane donose regionalno.

Da li Austriji preti nestašica vode?

Snabdevanje pijaćom vodom u Austriji za sada je sigurno i dobro organizovano. Oko 92 odsto stanovništva dobija vodu preko javnih sistema, a približno 5.500 snabdevača brine o njenoj distribuciji. Pijaća voda u zemlji dobija se iz podzemnih izvora i izvorišta.

To, međutim, ne znači da su lokalni problemi nemogući. Tokom dugih sušnih perioda izvori mogu da oslabe, dok potrošnja istovremeno raste. Posebno opterećenje nastaje kada veliki broj domaćinstava u isto vreme zaliva bašte ili puni bazene.

Opštine zbog toga mogu privremeno da ograniče zalivanje, punjenje bazena i druge načine korišćenja vode na otvorenom. Mere se ne uvode na nivou cele zemlje, već u zavisnosti od situacije u određenoj opštini ili regionu.

Svaka osoba potroši oko 130 litara vode dnevno

Prosečna dnevna potrošnja vode u austrijskim domaćinstvima iznosi oko 130 litara po osobi.

Najveći deo odlazi na svakodnevne aktivnosti koje često obavljamo automatski:

• 25 odsto koristi se za ispiranje toaleta;
• 22 odsto za tuširanje i kupanje;
• 10 odsto za pranje odeće;
• dva odsto za pranje posuđa;
• 14 odsto za bazene, biljke i druge potrebe na otvorenom;
• 27 odsto protiče kroz slavine u kuhinji, kupatilu i toaletu.

Iako jedna porodica ne može da zaustavi sušu, promene u svakodnevnim navikama mogu da smanje nagli rast potrošnje tokom najtoplijih dana.

Kako da smanjite potrošnju vode bez velikog odricanja

Tuširajte se umesto kupanja. Za jedno kupanje može biti potrebno do 140 litara vode, dok prosečno tuširanje troši oko 60 litara.

Zatvorite vodu dok perete zube ili se sapunjate. Iz otvorene slavine može da istekne i do 15 litara vode za samo jedan minut.

Ne uključujte poluprazne mašine. Mašinu za pranje veša i sudova najbolje je uključivati tek kada su potpuno napunjene.

Popravite slavinu koja kaplje. Jedna slavina iz koje kapne voda svake sekunde može tokom godine da potroši više od 5.000 litara.

Biljke zalivajte rano ujutru ili uveče. Zalivanje tokom najveće vrućine nije efikasno, jer veliki deo vode ispari pre nego što stigne do korena.

Koristite kišnicu. Voda prikupljena u buretu ili rezervoaru može da se koristi za zalivanje cveća i bašte.

Proverite pravila pre punjenja bazena. U periodima suše pojedine opštine mogu da uvedu ograničenja ili da zatraže prethodni dogovor sa lokalnim snabdevačem.

Šta predviđa austrijski plan ako dođe do problema?

Austrijski Plan bezbednosti pijaće vode predviđa četiri moguća scenarija.

U prvoj fazi, koja se naziva budnost, snabdevanje funkcioniše normalno, ali se stanovništvu upućuje apel da smanji potrošnju.

Druga faza je predalarm. Redovno snabdevanje tada više ne može potpuno da zadovolji potrebe, ali je još moguće koristiti rezervne izvore vode. U toj fazi mogu se razmatrati ograničenja zalivanja i punjenja bazena.

Treća faza predstavlja nivo uzbune, kada se osnovne potrebe mogu zadovoljiti samo uz pomoć hitnog snabdevanja.

Poslednja faza je kriza. Ona se primenjuje kada problem prelazi granice jedne austrijske pokrajine, pa koordinaciju najvažnijih mera preuzima savezni nivo.

Nema razloga za paniku, ali ima za odgovornije ponašanje

Austrija i dalje raspolaže stabilnim sistemom snabdevanja pijaćom vodom. Ipak, voda nije u svakom trenutku jednako dostupna u svim delovima zemlje, posebno kada suša dugo traje, a potrošnja naglo poraste.

Zato se građanima savetuje da prate obaveštenja svoje opštine, poštuju zabrane paljenja vatre i ne troše velike količine vode kada to nije neophodno. Male promene u domaćinstvu možda deluju neznatno, ali tokom toplotnog talasa mogu da pomognu da lokalni sistem ostane stabilan.